Nova Evropa

stavi dvoru: »tu nam se pruža način« — piše on, — »kojim bismo mogli pokvariti račune caru«, način koji će sigurno biti uspješan, »samo treba malo obavezati ljude i dati efektivnih sredstava«. »Eteklivna sredstva«, to je eleganina perifraza kakove voli diplomacija, a koja prosto znači: »ako ćete poslati novaca«. Uostalom, u pismima se Gremonvila inače o Hrvatskoj, ili o pitanju nacijonalnom koje je s tim u vezi, i ne govori. On nema nikakoga osjećaja za narod u čije ime govori, ili u čije ime misli da govori Zrinski, a ovaj opet nije dao sebi truda da mu ба protumači, Sve što je tražio Gremonvil bilo je, da se učini neprilika caru, Ostalo ga se je malo ticalo.

Pisma de-Gremonvila primaju se u Sen-Žermenu; čitaju ih s inferesom, ali — i tu se ja sa svojim mišljenjem moram da odvojim od G, Šišića — bez onog zadovoljstva što ga on pripisuje Francuzima. Istina, oni bi bili srećni kad bi imali tamo dolje, u krajevima tadašnjim Francuzima skoro nepoznatim, saveznika koji je toliko hrabar i moćan kao Petar Zrinski; niko nije zgodniji od njega »da pomrsi гаčune caru«, — prema izjavi Gremonvila; ali se drži da u taj čas, iz razloga što sam ih napred napomenuo, nema interesa da se ii računi pomrse. Predlozi Gremonvila primljeni su zato hladno. Ako se hrvafska gospoda hoće da bune protiv cara sada, to oni neće učiniti drugo — ja prevodim doslovno — »nego će mu pružiti mogućnost, da njih, Hrvate i Madžare, posvema podjarmi, Oni bi dakle bolje učinili, ako bi sačekali zgodniji čas«. Iza tog pisma (od 28. novembra 1664) dolaze još i druga, koja ponavljaju istu misao istim riječima, i, na kraju pisma od 10. februara 1665, Kralj piše Gremonvilu, da ima prekinuti pregovore, »Gospodin de Gremonvil ispričat će se koliko je moguće uljudnije, u stvari predloga što ih je grof Zrinski učinio njemu«, A Gremonvil nije ni čekao tog pisma, da izvrši naloge koje je već ranije primio, pa »prema nalogu Vašega Veličanstva« — piše on 14, januara 1665 — »rekao sam grofu Zrinskomu, da sadašnji čas nije zgodan«,

Time su imali ti pregovori biti svršeni; ali se oni nastavljaju od strane samog Petra Zrinskoga, koji se na njih vraća, i koga Gremonvil opet sluša, Zašto ga sluša, kraj ranije Kraljeve odluke, i to znamo. Medju pismima Kraljevim što ih je pokupio pokojni Valtazar Bogišić (»Monumenta spectantia historiam Slavorum Meridionalium«, svezak XIX) ima jedno u kojemu Kralj iskazuje bojazan, da je car tako brzo sklopio mir s Turcima radi toga da bi imao slobodne ruke na Zapadu, te da bi mogao poći protivu Francuske, Potrebno je dakle bilo, za svaki slučaj, održavati veze sa Zrinskim i sa madžarskim urotnicima, Stoga je Gremonvil imao naredjenje, da razgovara s njima, pa je on to i činio; sa Zrinskim je govorio o mnogim stvarima, pa i o stvaranju jedne konfederacije podunavskih naroda, u koju bi imala stupiti i Poljska, — tu bi čovjek mislio, da se radi o kakovoj današnjoj Maloj Antanti! On, Gremonvil, ponovno iskazuje mišljenje, da se Petru Zrinskomu ima dati novčana pomoć koju ovaj traži, ako ni zbog čeđa drugoš a ono da bi ostao u dobru raspoloženju, On, uostalom, sudi, da zavjerenici imaju i suviše daleke ciljeve; naprimjer, da Petar Zrinski čvrsto drži, da će moći izraditi da bude izabram madžarskim

500