Nova Evropa

malnuo! On je u svome životu, prije nego što je dospio do besmrtne slave, prošao dosta iskušenja, i težih od ovog...

Ali, ja sam se, sa svim ovim, ipak možda više udaljio о4 5706 pravog predmeta nego što je trebalo. Treba završiti, Možda je najbolji završetak, i najbolji nauk iz ovog predavanja ovo: datreba da se što bolje poznamo. Mi se Francuzi trudimo, već od dvadeset godina, da saznamo ko su Hrvati. Čitamo o njima knjige, koji put vrlo dobre (naprimjer, knjića Šarla Loazoa), i čitaćemo iu buduće, pa ćemo i sami kušati da anališemo, sa simpatijom, povijest Vaše književnosti i Vaše zemlje, Isto tako i Vi treba da poznate nas. Nailazio sam ovda-onda, po knjišama, i naročito po Vašim novinama, pogrešnih shvatanja i робтебтић podataka; medju ovima, naprimjer, i taj, da je Ljudevit XIV izdao Zrinskog. Ponekad, ovaka su mišljenja prelazila i u političku diskusiju. Prije kratkog vremena, jedan govornik, dobro poznat, izjavio je nasred Zagreba, pred golemom masom svijeta, da »Prancuzi nisu pametni«, Na taku je optužbu teško odgovarati, jer znamo da i ludjak može tvrditi za sebe da je pametan: ali je teško pristati ćutećki da Vas oglašuju nepametnima. Tu je još ponajbolje odgovoriti kao Djevica Orleanska svojim engleskim sudijama, koji su je pitali, da li se odista osjeća Bogom ispunjena; »Ako sam, neka bi me Bog ostavio ovaku, A ako nisam, neka bi me ispunio sobom«, Мо, pametni ili nepametni, jedno mi ipak izgleda pouzdano: da je i u Vašem interesu, da nas bolje poznate nego po ovakovim i sličnim tvrdnjama pojedinih govornika, i romana, i Vaših i naših, koji nisu uvijek dobri, Da bi unapredila ovako uzajamno upoznavanje neposrednim dodirom, i na ozbiljan način, stvorila je Francuska Vlada za mlade Hrvate u Parizu stipendije, i ja sam srećan što mogu reći, da su dosadanji stipendisti činili čast svojoj zemlji, Da bismo još jedan korak dalje pošli, u ovom medjusobnom upoznavanju, ja sam sebi dopustio da Vam govorim ovdje na hrvatskom jeziku, na lošem hrvatskom jeziku, Ali strpljenje, sa kojim ste me saslušali, dokazuje, da ste i Vi u ovoj stvari, u pogledu odnosa franko-hrvatskih, istog mišljenja kao i ja, Zahvaljujem Vam u ime moje zemlje,

E. Haumant.

Америка, и наш човек у њој.

Најпрво: шта је Америказ — На то је питање тешко одговорити. Ко не вјерује, нека узме комад папира и оловку, па нека покуша написати У 20, у 50, у 100, или чак у 200 ријечи, шта је Америка. Нека. покуша ставити на папир оно што мисли да је Америка!...

Америка, по мом мишљењу, састоји се од три велике и тридесет и три мале »Америке«. Прву и главну Америку сачињавају они којима су овдје рођени пређи или бар родитељи; који се овдје осјећају домаћи као, напримјер, Французи у Француској. Другу Америку сачињавају опи који су такођер овдје рођени, али од иностраних родитеља, и они који су рођени на,

505