Nova Evropa

kursu predstavljalo oko 525,000.000,— dinara, U zamenu tih kruna Narodna Banka izdala je za državni račun 1,275,994.608,10, tako da čist gubitak pri zameni kruna iznosi oko 750,000,000.—, koliko je država na svoj teret primila više nego što je pri likvidaciji dobila, S tim sredstvima je podmirivana sva kreditna potreba u našoj zemlji za prve dve godine,

Već s početkom 1919 godine počela se osećati jaka novčana kriza u Zagrebu i svim krajevima preko Save i Dunava, izazvana povlačenjem uloga na štednju kod zavoda, i nemogućnošću zavoda da uloge na vreme isplaćuju; ali ta kriza nije trajala dugo, a i sama država preduzela je izvesne mere da pomogne novčanim zavodima da se iz krize izvuku, Onda, u drugoj polovini 1920 godine, Narodna Banka otpočinje sa davanjem kredita i preko svojih filijala, koje su olvorene po celoj zemlji, Otada se upravo tek i može govoriti o kreditnoj politici Narodne Banke,

Krajem 1920 godine, pošto je razmena krunskih novčanica bila izvršena, bilo je u opticaju Din 3,344,127.710, od kojih za državni račun Din 3,283,291.409,—, Eskont je tada iznosio Din 242,702.106,ali je bilo na žiro-računima Din 115,157,433,—, Odobrenih kredita bilo je za sumu od 402,941.000,— dinara, od kojih Din 96,271.500.pada na firme i pojedina lica a Din 306,669,500.— na novčane zavode. — Godine 1921, opticaj se penje na Din 4,688,443.630.—, od kojih za račun državni Din 4.418,213.650.—, Zajmova po eskontu bilo je tada za Гап 557,745.271.—; Жто-табипа шпа ха Din 235,363.940.— а odobrenih kredita za Din 1.061,082.000.—, koji je bio podeljen novčanim zavodima za Din 841,560,800,—, i ostalima za Din 219,975.200.—, — Godine 1922, opticaj se popeo na Din 5.039,883.135.—, od kojih za račun državni Din 4,517,550.447,—. Езкоп! је tada iznosio 1.421,215.966 dinara, žiro-računi Din 252,669.288.—, a odobrenih kredita bilo je za Din 1.885,848.500,— „od kojih pada na novčane zavode Din 1,068,027.000,— na industrijalce i industrijska preduzeća Din 382,369.000.—, na trgovine Din 345,133.000.—, i na sve ostale ustanove i lica. Din 90,319,500.—, — U godini 1923, opticaj je bio Din 5.197,414.990.—, od kojega za račun državni Din 4,576,139,038.—. Eskont iznosi Din 1.,381,361,786, a kredita je bilo 1.411,157.500, od kojih Din 153,000.000,— sezonskih kredita, -

Kao što se iz izloženih cifara može videti, dok je prve dve godine, 1920 i 1921, eskont iznosio dva puta manje — a ako se u obzir uzmu i žiro-računi, i tri i više puta manje nego što je bilo odobrenih kredita —, dotle se taj odnos izmedju eskonta i kredita u 1922 godini menja, i eskont se približuje odobrenim kreditima; a u 1923 godini gotovo i nema razlike izmedju eskonta i odobrenih kredita. Sam taj fakt pokazuje veličinu i težinu krize u 1922 i 1923 godini, U isto vreme pokazuje i to, da se kredit koji Banka daje sve više imobilizuje; dužnici bančini istina plaćaju o roku svoje obaveze, ali odmah po isplati ponova se zadužuju kod Banke, jer su novac plasirali u nelikvidne poslove, Budući da Banka ima ograničen opticaj novčanica s jedne strane samim zakonom, koji dozvoljava Banci da može izdati

540