Nova Evropa

да Banka vrši deflaciju. Ovo se verovanje utvrdilo stoga, što se Код nas obično ne ulazi dublje u značenje reči koje se upotrebljavaju u žurnalistici, ili čak i u diskusijama stručnjaka. Deflacija i deflacijonistička politika znači: da se iz oplicaja povlače novčanice, 1. j. da ih je recimo u početku godine bilo više a na kraju godine manje; medjutim, po ciframa opticaja, koje smo ranije izneli, vidi se lepo da kod nas ne postoji politika povlačenja novčanica iz opticaja, nego naprotiv politika umerenog puštanja novih novčanica u opticaj. Napokon, Narodna Banka dolazi u deflacijonističkoj politici — pri opticaju koji je kod nas, i u kome od oko šest milijarda dinara Banka izdaje za trgovinu i industriju jednu-i-po milijardu, a od ostatka najveći deo ide na opticaj za državne potrebe, — na poslednje mesto. O deilacijonističkoj politici moglo bi se kod nas gSovoriti samo u tom slučaju, kad bi država počela isplaćivati svoje dugove kod Banke i na taj način smanjivati opticaj. Takvu su deflacijonističku politiku Banka i država i predvidele u Zakonu o Narodnoj Banci, propisima koji se odnose na isplatu državnog duga Narodnoj Banci, a koji su uzakonjeni u prelaznim naredjenjima Zakona o Narodnoj Banci, član V i X. Po tim članovima dug državni za razmenu krunskih novčanica od Din 1.275,000.000.— ima stalne predvidjene izvore iz kojih se isplaćuje, a kredit od Din 2.000,000.000,— ima se isplatiti u roku od deset godina počevši od 9. decembra 1920 godine,

Prema tome, svi prigovori i optuživanja Narodne Banke, da je ona svojom deflacijonističkom politikom dovela naše novčane ustanove do krize u kojoj se sada nalaze, bez ikakva su osnova, jer se deflacijonistička politika i ne vodi. Narodna Banka je, kako rekosmo, držeći se zakonskih propisa, izdala novčanica koliko je u opticaj mogla izdati, i kad je tu cifru dostigla prestala je sa izdavanjem novih novčanica, i nije ništa učinila da bi došla do mogućnosti da poveća opticaj preko zakonske mogućnosti, Medjutim, opticaj se ipak povećava, kao što se iz cifara vidi, i to kupovinom stranih deviza i valuta, što je opet Banci dalo mogućnost da svoj kontingenat povisi od Din 1,100,000.000,— na Din 1.350,000,00.—, a celokupan opticaj od Din 5.039,000.000.— na Din 5.800,000.000.—, pa ponekad i na Din 6.000,000.000.—. Istina, Banka nije davala nove kredite, ali to je opet druga stvar, i to nema nikakve veze sa deflacijonističkom politikom, jer je stvarno u opticaju više novčanica nego što ih je bilo na početku godine. |

Krizu kod novčanih zavoda izazvalo je sasvim nešto drugo, a ne obustava davanja kredita, jer gotovo svi zavodi, koje treba kreditovati, imaju kredite sveća za 10% manje nego što su ih imali u prošloj godini, Мебо о tome šta je ovu današnju krizu izazvalo, biće reči drugom prilikom,

Narodna Banka, u svojoj kreditnoj politici, vodi naročito računa o tome da sumu novčanica, koju može izdati kao svoj kontingenat, podeli tako da svaku opravdanu tražnju kredita zadovolji. Kredit koji daje može biti upotrebljen samo na trgovinu i na produktivne ciljeve, Da bi se što veća kontrola nad kreditom vodila, uprava ban-

542