Nova Evropa

лико у сигурности овакових меница колико у њиховој прилагодљивости потребама. новчаног оптицаја. Неки вредносни папири, у првом реду акција или облигације, биле би додуше у стању да за покриће пруже исто толику сигурност колику и менице, па ипак, осим Сједињених Држава. Америке, ником не пада на ум да вредносне папире узима као покриће за издате новчанице. И при издавању новчаница не мисли се толико на њихову сигурност колико на њихову ликвидност и прилагодљивост потребама оптипаја. Емисијона Банка мора увек водити рачуна о томе, да би добар део надатих новчаница ин за извесно кратко време могао бити презентован на измену У злато. На први поглед изгледа, да би једино оне банке које издају новчанице само уз пуно покриће у металном новцу биле у стању да одговоре овакову захтеву. Међутим, како је искључено да би све новчанице могле бити презентоване на измену, јер један део мора да остане за дневне потребе привредног живота, то могу и банке које емитирају новчанице без пуног покрића да удовоље на њих постављеним захтевима. Уколико су ове новчанице покривене добрим краткорочним меницама, то исплатом овакових меница већина нота долази натраг до емисијоне банке а да ова није присиљена да издаје злато. Та еластичност менице, као и чињеница, да за кратко време све есконтиране менице морају да буду ис нлаћене, деловали су, да је меница, у скоро свим културним државама заведена као прворазредно покриће за издате новчанице. Дакле, еластичност овакове емисије, да се наиме прилагођује потребама промета а да тиме ни најмање не угрожава, сигурност измене издатих нота за законски металан новац, главно је пренмућство овог система покривања новчаница. Већим или мањим есконтом меница, наравно у границама система, покрића, има емисијона банка могућност да регулише новчани оптицај, и да. га. доводи У склад са потребама, промета. Једна, привреда, и у свом најнормалнијем развитку, не потребује увек исти број новчаница, или других платежних средстава: с јесени, кад се исплаћује жетва, редовно је потреба, новчаних средстава далеко већа него ли у лето, кад добар део привредног живота мирује. Регулирајући есконт меница, вмисијона, банка регулише и количину оптицаја. А будући да, је омисијона банка у стању да, регулисањем есконта меница, регулише новчани оптицај, то смо тиме дошли и до главног проблема, кредитне политике емисијоних банака, континенталног система. Јер емисијоне банке које своје новчанице не издају на темељу есконтираних трговачких меница и не долазе у положај да есконтном политиком регулишу новчани оптицај; такове државе имају више уко-

чен оптицај, те у њима и новчане кризе наступају чешће и у далеко тежој форми.

Теоретски узето јасно је, да. емисија нових новчаница може да иде у недоглед, па су у пракси у сваком случају потребна извесна ограничења. Та. ограничења могу де буду директна, тојест да сама, емисијона, банка, одредивши максимум меница које ће есконтирати, уједно одреди и количину новчаница, које ће пустити у оптицај. Или могу да буду индиректна, тојест да се за есконтирање меница поставе такови увети да ови спрече превелик оптицај новчаница. Прва метода, метода директног контингентирања, мора, силом прилика. да одреди и особе и кругове којима, ће се ме-

547