Nova Evropa
После ових општих, и више теоретских напомена, да пређемо на, само питање о кредитној политици наше Народне Банке. Рекли смо већ, да, садашње новчанице наше Емисијоне Банке нису никаква банкнота у правом смислу речи, него да су нека врста папирнатог новца издања Народно Банке. Јер није главна карактеристика папирног новца, да ли је издат од државе, шего да ли се он даје заменити за металан новац; а будући да се наше новчанице не могу заменити металним новцем, ф ипак су законом признато средство плаћања, то онв поседују све битне особине папирна"тог новца. Наша Народна Банка, није обавезна. да своје новчанице мења за металан новац, односно та установа закона о Народној Банци суспендована је, па услед тога и питање покрића, ових новчаница није више од тако одлучне важности.
"По нашем закону о Народној Банци, може ова да пусти у оптицај највише три пута толико новчаница колико износи њена метална подлога, при чему св под металном подлогом разуме несамо злато и сребро него н потраживања, у страним монетама. У тај контингент не улазе све оне новчанице које су дошле у промет, било услед измене новчаница Аустроугарске Банке (преко 1.200 милијона динара), било услед задужења, државо при Народној Банци (око 3.800 милијона, динара), дакле не улазе укупно преко четири-и-по милијарде динара. Према, томе, ако од укупног оптицаја, у износу око 5.900 милијона, динара одбијемо четири-и-по милијарде дивара, остаје као контингентирани оптицај нешто око 1.400 милијона динара. А будући да метална подлога, износи на, 450 милијона, динара, то видимо да су код нас пуштене у оптицај све онв новчанице које су, по закону O Народној Банци, могле бити пуштене у оптицај. Тиме је наступило за, Народну Банку стање, да она, без повреде законских норама, није у могућности да есконтира више меница, ма био бонитет истих и сасвим прворазредан. Тим положајем оправдава Народна Банка, данашњу своју дефлацијону политику, наводећи, да, је максимум до којега она сме да иде већ достигнут, и да редукцијом подељених кредита мора да куша да добије нешто више властичности. Видећемо у каснијем излагању, колико су тачне и исправне ове претпоставке.
дакон о Народној Банци стоји на становишту, како рекосмо, да, најмање |, издатих новчаница мора бити покривена, металом, док остале ?|, могу имати покриће у прворазредним трговачким папирима, у првом реду трговачким краткорочним меницама. Тиме св и наша Народна Банка прикључила континенталном систему покрића издатих новчаница, који систем види у меницама, довољно ликвидно покриће за издате ноте. Али будући да, је код нас суспендована, обавеза, замене метала, за палир, ове установе закона о Народној Банци немају у ствари практичне вредности, јер је за папирни новац који се не мења за метал сасвим ирелевантан начин његова покрића. Једино величина оптицаја, с обзиром на науку о квантитету, има, одлучног утицаја на његову вредност, а никако његово покриће. Према томе, нема никакове практичне вредности, што је држава, заложила, своје домене, У износу од преко две милијарде динара, као покриће за новчанице издате од странв Народне Банке, јер би и без те гаранције вредност новчаница Народне Банке била једнака њиховој данашњој вре-
549