Nova Evropa

Овако подељени кредити, како рекосмо, служили су, н служе, за све пре него ва. несметано развијање промета међу појединим привредницима. Поименце, добар део кредита иде на дугорочне инвестиције. Тиме је висина каматне стопе, као главна полуга сваке кредитне политике, постала нешто потпуно илузорно. Каматњак од самих 6% у данима, кредитне кризе, и у данима када привреда плаћа камате ин до 30%, једна је проста, обмана. Ако је Народна, Банка на почетку можда и држала, да Не са својим каматњаком на једном тако абнормално ниском нивоу спречити да, се каматна, _ стопа код нас попне у недогледне висине, онда ју је већ развитак прилика могао досад поучити, да је ту запала у једну грдну заблуду. До јула прошле године каматњак Народне. Банке износио је цигло 5%, па је тако онло момената да је наша каматна стопа. била, нижа, него што је каматна, стопа држава са потпуно развијеним капитализмом! А већ је ево годинаи-по откако Народна Банка. држи непромењено свој каматњак на 6%, док је управо некако у ово време општа, каматна стопа наше државе порасла, за неких 100%. Тиме је Народна Банка, изгубила сваки утицај на даљни развитак каматпо стопе, пако је једна од њених главних задаћа да о томе води бригу.

Држати свој каматњак на, трећини, или чак на четвртини, од оног постотка који данас вреди у целој нашој привреди, значи, са, друге стране, давати неке посебне, ничим незаслужене повластице онима који имају срећу, или везу, да до такова, кредита, дођу. Јер неће тек нико доказивали, да је Народна Банка при подели кредита давала исте баш онима који су тога кредита. најдостојнији, те који ће поверене им кредите у привредном смислу најбоље искористити Оваком својом кредитном политиком, другим речима, Народна Банка створила је у наси у питању кредита, две класе привредника, једну привилеговану, која има кредита, код ње, и другу, која мора тражити кредита код осталих кредитних установа земље. Господа око Народне Банке морали би објаснити н себи и нама, како то да један трговац који случајно има веза. ужива, један кредит са 6%, док његов конкурент, који за нашу привреду можда више вреди, мора да; плаћа, 20 па. и 30%% И како долази, да. баш Народна Банка, дајући једном кредита, а другом не, ствара овакове неравне прилике за развитак привредника, или поједине привредне гране%... Та разлика у висини каматњака довела. је већ до тога, да се данав налави људи од утицаја који се, уз становиту отштету, брину зато, да извеспи кругови добију нешто кредита, јер Народна Банка ипак још, ту и тамо, редуцирајући или отказујући старе кредите, извесне износе кредитира онима за које се интервенира. То, другим речима, значи, да је заведена корупција чак и при подељпвању кредита Емисијоне Банке. Јер је, уз наше привредне прилике, наравна последица да сваки онај ко ужива вересију код Народне Банке за коју плаћа само 6%, те има сигуран профит од најмање 10%' а да ништа, не треба радити, ако му властита употреба тог кредита не носи више, може протувредност свог кредита, препустити другоме, који треба кредита а који може да плаћа и више камате. Кад све ово имамо на уму, ми се не устручавамо тврдити, да би за наше кредитне прилике било далеко боље, да је Народна Банка водила више рачуна о рвалном стању, те да је свој каматњак држала у сугласју са општим камалтњаком наше привреде. Место што је континген-

553