Nova Evropa

нетрпељнвости није било у то доба ни међу ђацима ни међу грађанством. Један део Карловаца, насељен католицима, звао се Швапска, и ту је било измешано Немаца и такозваних „Шокаца", јер се за Хрвате тада ту није хтело да зна, Католички парох, поп- Тома Илаковац, био је и сам велик противник хрватства, издавајући се за славонског Шокца, и дружио се већином са Србима.

Кад сам ја дошао у Карловце, патријарх Рајачић био је већ веома стар човек, иако му није било више од 65 година; ретко је кад служио у цркви, а ретко је ишао и у дворску башту. У вече би му редовно одлазио у двор, на картање, „биргермајстер“ Милић, а често су му долазили и официри из града. Дворски калуђери били су тада Нака, Николајевић, Анђелић, Живковић. — 1858 установљена је патријаршкогимназијска штампарија, а 1857-9 подигнуто је здање где је доскора била смештена конзисторија. Дотле су дворски калуђери живели по влажним собама старог здања што га је подигао био митрополит Вићентије Поповић године 1713, када је пренесена митрополија из Крушедола у Карловце. С јесени оне године када сам ја дошао у Карловце (1852) отворени су VII a VII разред гимназије, и директором је постао Јован Пантелић, наместо дугогодишњег директора Јаше Гершића, који 1851 беше умро, Њих двојицу истиче нарочито Бранко у првој обради „Ђачког Растанка"“ (у другој је ово место изостало), да су му показали „ди треба брати мед и восак и управили су га у кошницу“, —

„И ако воска, меда плод

Он справи кадегод за род, Нек благодарност буде вам, Што знасте њега слати там." “)

Јован Пантелић био је међутим отишао из Карловаца у Панчево, за директора основних школа, па се вратио 1852 кад је изабран директором. Он је као човек био врло добар, у друштву занимљив и добар приповедач; али, како је остао удовац са ситном децом, кад би се што код куће наљутио, онда тешко оном разреду где би имао први сат, Како је у руци стално држао кључић, он би њиме ударао најближе, обично оне из прве клупе и који су на крајевима седели. Предавао је у неким разредима немачки и латински, и знао је добро те језике; али будући да се није спремао за професора, није

“) Види у студији пок. Тих. Остојића о „Ђачком Растанку“ („Рад Југославенске Академије", књига 218) страну 88. —

Добра биографија Бранкова и директора Јаше Герчића налази се, од директора Ст, Лазића, у Програму Карловачке Гимназије за 1879-80. Опширну монографију о њему пише проф, Никола Радојчић,

101