Nova Evropa

Od spomenutih 130 književnika. što umreše u XIX i XX veku, umrlo je od drugih bolesti — ne od tuberkuloze — 26 pre navršenih 50 godina, S onima koje·pokosi sušica, ukupno ih je umrlo pre 50, godine 75 (49 — 26), dakle */. (75 : 130). |

I drugi naši kulturni radnici pomreše u velikom broju od tuberkuloze {spominjem, kao primere, muzičara Lisinskog, koji umre bedan i Sladan u 35, godini; slikare, Mašića i Kraljevića, it, d,); no — kao što je obično kod nas — te podatke niko ne sabire, Od tuberkuloze je silno stradala i revolucijonarna бепеracija jugoslovenske omladine od 1908—1918 (Princip i drugovi pomreše po tamnicama od tuberkuloze; Vlada Gaćinović, Ivan Endliher, i mnogo drugih). | ;

Ina polju slovenačke literature tuberkuloza je pokosila prerano silu ponajlepših cvetova. Spomenućemo uzgred Jurčića, te liričare Ketea, Aleksandrova, Jenka i t, d,

Za XX vek ne može se još ustanoviti, kolikog će veka živeti u bedi jugoslovenski književnici, Prema onome što dosad videsmo, perspektiva je mnogo lošija nego u prošlom stoleću.

Strašan je govor ovih brojeva, I kazuje mnogo, Može neko pomisliti: možda pesnici po pravilu kraće žive nego drugi gradjani, jer pesničko stvaranje više troši životnu energiju? Lako je dokazati protivno primerima iz književnosti velikih kulturnih naroda, [Solokle je živeo 91 godinu, Dante 56, Šekspir 52, Gete 83, Viktor Igo 83, Dostojevski 63, Tolstoj preko 90, i t. d,), Općenito uzevši, pesnici velikih evropskih narođa poživeše prosečno kao naši stari književnici (preko 60 godina), a od tuberkuloze umre retko koji, i to ne u cvetu mladosti ({Šiler sa 46 godina, Leopardi sa 39, Alfred de-Mise — 47, E, Rostan — preko 40, i t, d.), Nameće se dakle pitanje: zašto naši stari književnici poživeše mnogo dulje [prosečno punih 20 godina) nego naši književnici novog doba? — Odgovor je jednostavan: siromaštvo i prenaporan rad, uz nepovoljne socijalne prilike u našoj zemlji uopće, glavni su uzrok ranoj smrti i bolesti naših književnika novijeg vremena. Stari književnici po Dalmaciji i Hrvatskoj bili su gotovo svi vlastela, a manji deo redovnici, Od svog književnog rada nisu tražili nikakve materijalne koristi, jer je nisu ni trebali, Živeli su gospodski, u svojim dvorovima i na imanjima, ili po bogatim manastirima, u izobilju зуеба, Ža njih su se znojili i radili njihovi kmetovi i sluge, Književnost je njima bila samo zabava. Oni su zdravi i dugoveki, U tim vremenima plemićshki dvorovi i manastiri žarišta su nauke i poezije, A široke mase naroda šute u neznanju, bedi, i ropstvu, Književnik od vremena Francuske Revolucije postaje reformator, osloboditelj, Bori se za ideale socijalne pravde, istine, i slobode, Zato književnost ubi potporu bogastva i vlasti, jer pesnik. govori sad u ime izrabljivanih i neukih, koji. ба u svojoj zapuštenosfi 1 neznanju

139

УНИ ОВЕ А ОДАН а ва AL OLD на И