Nova Evropa

ћемо се задржати само на неколико културно-политичких момената у прошлом и нашем веку, када се је стварала модерна југословенска литература. Јер кроз цели 19, век, преко илирског покрета до последњих важних догађаја политичког ује-

дињења, Југословени, иако расцепани, иако у разним поли-.

тичким целинама, а деломично и под разним културним утицајима, нису никад престајали — бар преко својих истакнутијих појединаца и нацијоналних група — истицати захтев јединства, најпре културног а онда и политичког. Али је брзи развој политичких догађаја претекао и сва очекивања југословенских идеалиста, и политичко уједињење је дошло, рекли бисмо, прерано, и затекло нас неприправне. Југословенске масе у Аустрији нису биле још довољно ни југословенски нацијоналне ни југословенски културне и просвећене, а народ у Србији, и његове вође, нису били још потпуно свесни своје ослободилачке, и нарочито ујединилачке, мисије с ове стране Саве и Дунава. Гесло „просветом « слободи", које су Југословени у Аустроугарској узели од своје чешке браће, било је додуше једно. од главних средстава у борби за народно одржање, али су и културном раду с изразито нацијоналним програмом стваране све могуће потешкоће, Аустроугарска. власт, и. њезине бирократске и назадне домаће слуге, добро су осећали да већ сама егзистенција двеју југословенских држава, које су бдиле над још неослобођеним делом Југословена, значи опасност политичког споразума међу Југословенима, Ко зна прилике у царској Аустроугарској, разумеће додуше да. чисто политички рад. није могао донети велике и дефинитивне резултате; али је ипак нацијонална оријентација у политици допринела много пробуђењу интереса за сва културна и социјална питања и у ширим слојевима народа. Југословенска. литература, као чист народни продукт постајала је важним социјалним фактором, и била гласником свих напредних идеја.

угословенска литература, скоро кроз цели 19, век, има препородни карактер, она проводи у пракси идеале просвећености, шири свест међу интелигенцијом и народом, враћа интелигенцију к народу, гласа за љубав према родној груди и народу као целини, и надовезујући на традицију и ослањајући се на здраву етичку језгру у народу показује нове културне видике и истиче нацијоналну самосвест.

Али тај тако важан социјални и нацијонални фактор није ни могао ни умео да све своје компоненте споји у једну јаку југословенску резултанту, маколико да је увек постојало извесно тапкање и тражење те јединствене линије. И сами Срби и Хрвати требали су много времена да, после разних стрампутица, увиде неминовност једног књижевног језика, а с тим у вези и литературе и духовног живота уопште, Напредном и пожртвовном раду културних појединаца успело је ипак

142