Nova Evropa

реше и разјасне. Међу најважнијим проблемима био је проблем јединствене култу 'е, кој. би била изражена и у јединственом језику и једној литератури. Што се тиче језика, наилазимо на покушаје да се то питање реши анкетом. Тако у „Срнском Књижевном Гласнику“ расписује Јован Скерлић анкету „Јужно или источно наречје у српскохрватској књижевности%“ — и пледира за екавштину и латиницу, док се на другој страни, у словеначкој ревији „Веда“ (1913), покреће иницијативом Словенаца анкета о југословенском питању, о одношају Хрвата и Словенаца, и о јединственом књижевном језику Југословена. Оваке анкете нису додуше могле донети јединствених резултата, али нису ни остале без утицаја, Том приликом, што је нарочито важно, наглашено је, да ће сео питању језичног уједињења моћи с већим успехом расправљати тек након политичког уједињења. Данас, међутим, изгледа да имамо мало и храбрости и искрености да то питање покренемо. Разуме се да би иницијатива требала да пође од Словенапа, јер тражити ту реформу при њиховој осетљивости, значило би тражити од њих велику жртву,

У 19, веку није се могла у Словеначкој да прими идеја илиризма. Али је и у то време било појединих словеначких писаца који су настојали да пишу српско-хрватски, те који су у свој језик уносили много хрватских речи и израза. Др. Јакоб Зупан (1755 —–1852), који је пропутовао и знао већину југословенских крајева, на приговор да са словеначким меша много хрватских израза, одговорио је у „Крањској Чбелици" (1) песмом „Кгапјс дојгеп ћгоуајепја“. Такођер Матија Мајар Зиљски (1809 — 1892), како пише Графенауер у својој историји словен чке литературе, „hotćl je Slovence, Hrvate ia Srbe. po jeziku sdružiti na ta način, da je zgdradil iz slovenščine in srbohrvaščine nov зКиреп раатет јемк“. Од осталих словеначких писаца који су се својим језиком приближавали литерарном језику српскохрватском навешћемо само још неке, као песника Јована Весела Косеског (1788 — 1884), Матевжа Равникара Поженчана (1802 — 1864), дописника „Данице Илирске". Ферду Кочевара Жаочанина (1834 — 1878), и Даворина Трстењака (1817 — 1890); а и сам Левстик је из хрватског примао поједине речи. Када је Даворин Трстењак огласио, да ће своје списе издати хрватски, написао је Јурчић у „Словенском Народу“ (1875, бр. 151): „У strogo znanstvenih rečeh pač treba zednjenja s Шгуан“. Али како је Јосип Јурчић гледао на значење књижевног словеначког језика најбоље показују његови стихови које је написао на успомену Станку Вразу („Словенски Народ“ 1879, бр. 294):

145