Nova Evropa

svoga talenta, i on mora da duši inspiracije u sebi ako hoće da živi, Da to nisu tek nabacane reči, ili preterivanja bez dovoljne osnove, majbolje pokazuju živi primeri folikih naših pesničkih prvaka koji jedva hvataju kraj s krajem, ili koji rade kao crnci da bi se ishranili, Eno Alekse Šantića, koji niti može da živi niti da umre sa onom hudom milostinjom što mu je pruža država, dok nema možda deteta u školama Jugoslavije da ne zna na pamet po koju njegovu pesmu, Eno Otona Župančića, koji bolestan ne može da radi na svojim započetim dramama, jer mora da prevodi tudje da bi se mogao lečiti, Eno Dinka Šimunovića, kojemu njegova Dalmacija skuplja već mesecima, i najzad predaje, narodni dar od — 17.000 dinara (upravo koliko direktori zagrebačkih banaka imaju plate za nedelju dana), A nema izgleda da će biti bolje, osim ako će i najbolji medju najboljima početi da pišu bukvareve za osnovne i srednje škole, ili da prevode »Alraune« i »Bećaricu« i drugu lektiru koja se danas traži,

Ali, pesnik je »pesnik, i leka mu nema«, kako je rekao Kamoens, — on će i dalje umirati od gladi sa stihovima na usnama, Materijalno, kako izgleda, njemu nema pomoći, IH, vidi li možda ko mogućnost, osobito u ovo naše doba i u ovoj našoj sredini, da se ljudi i stvari okrenu tumbe, te da pesnici stanu zgrtati pare dok ministri i trgovci gladuju ?.,. Nego, možda i treba da ostane kako je, Neko mora podići i opet razviti pred svima zastavu idealizma, i početi propovedati obnovu morala u ovom današnjem mraku vrlina, — a moral i vrline ne sede obično za trpezom koja se presipa i nad vrećom iz koje ispadaju dukati, Ko hoće da bude apostol i prorok u narodu svom, taj mora biti spreman da jede i skakavce u pustinji i da ide po stazama trnjem posutim, To doduše nije baš moderno shvatanje duhovnoš misijonarstva u kulturnih naroda — ali, pre svega, mi Jugosloveni još nismo kulturan narod; a onda, ni u Engleskoj pesnik i književnik, ako i ıma da pristojno živi, ne spada u zemnim blagom obilno obdarene klase svoga naroda, ~ |

Mnogo je crnje i gore patništvo i mučeništvo našeg pesnika u moralnom pogledu, i materijalni mu jadi samo su zato tako teški i nepodnosni, što nisu jedini, i što su često u neposrednoj uzročnoj vezi s onim drugima, O njima smo hteli upravo ovde da progovorimo. Jer ako su sirotinja i bolest prirodni pratioci našeg pesnika, moralno zlo — ponižavanje i prezir, šikaniranje i mučenje, isisavanje i varanje, i sramoćenje na sve moguće načine — može se, i moralo bi se, suzbijati; književnik-stvarač mora se oteti i odupreti, i nedopustiti da mu svaki nedoučen djak, i poslednji novinar: ili skriba, soli pamet, ili mu se penje na grbaču. Ako za uspešnu trgovinu

130