Nova Evropa

Економски преглед.

Питање великих поседа.

(Поводом одржане анкете пољопривредног велепоседничког удружења „Тиве".)

Ако нећемо да тражимо ново решење питања, шта да уради наша држава са спахилуцима у новоосвојеним крајевима, треба потсетити на старију праксу, Треба например потсетити нато, шта су са таким спахилуцима радили Турци и ћесаревци ... На ово питање одговор је кратак: и једни и други проглашавали су их за државна добра, и држава или владар давали су их у феуд или вечиту својину (баштину) као награду за војничке услуге учињене и које ће се чинити, Ако се за њих тражила каква накнада, тражила се за нову државу а не за дотадашње власнике и уживаоце.

„У турском праву“, — пише Ст. Новаковић у свом делу „Турско царство 1780—1804“ — „изречено је као основно начело, да се сва обрађена освојена земља уступа муслиманским ратницима, али не у својину него на издржавање њихово". Ти привремени поседници звали су се спахије, а друго су били читлук-сахибије, баштиници који су имали земљу као вечиту својину. У Србији, по причању проте Матије Ненадовића, до пред устанак није уопће било читлук-сахибија него само спахија. Још у XIX BeKy, спахилуци нису вечита својима, па иако се наслеђивали, морало се после смрти уживаоца Од наследника нешто платити у царску хазну.

И у бившој ћесаревини спахилуци у освојеним земљама припали би држави или владару, који су их такође давали за војничке услуге, Кад су Турци из Угарске протерани, неки су спахилуци враћени породицама које су их пре турског времена уживале, али уз накнаду новој држави (а не можда агама и беговима). У старије време били су и у Аустрији и у Угарској спахилуци феудална добра, привремени посед, који се постепено претварао у баштине,

Но без обзира нато, јесу ли велики поседи у освојеним земљама били привремени поседи или баштине, нова власт их је све проглашавала за државну својину, и они којима их је давала, ако су за њих што плаћали, плаћали су новој држави а никад дотадашњим поседницима, Код нас се међутим пронашло, да се свето право својине мора поштивати, и да се за велике поседе мора дати бившим поседницима накнада, и нашао се доказ зато: Срби су Турцима после ослобођења. дали накнаду за њихове спахилуке, Тај „класични“ доказ у корист накнаде изнео је, да би био уз то и „глас народа“, 7

157