Nova Evropa

Rusija je, i narod ruski, glavno i veliko sunce, a ostala su slovenska plemena i narodi meseci i kometi, koji se istina vrte i oko sebe, ali koji lišeni svake veze sa glavnim suncem gube smisao opstanka, te bi morali da izumru ili da se pretvore u nešto drugo. Slovenstvo je dakle jedno, i bez Rusije i ruskog naroda nema Slovenstva...,

Ali da počnemo još poizdalje, Nakon Rata je, skoro bez ostatka, ceo elemenat slovenski uglavnom i načelno postao slobodan, — formirane su cele slobodne slovenske države. Ako je to bio izvikan ideal, onda je taj ideal ostvaren. Ostvaren je takoreći i preko mere: nastali su politički narodi, koji se sastoje iz po dva ili tri predratna slovenska naroda, sada svezana ujedno, To je početak zabune i zbrke: ispreturana su dva heterogena pojma, politički i etnički, neslovenski i slovenski, nepraveđan i lažan sa pravednim i istinitim, Ali postoji jedan zaključak logike i politike od pre, i taj je: da opstojanje malih naroda, kao malih snaga, nema smisla, nego slabiji treba da se udruže pa da budu jaki, Bez obzira nato koliko vredi ta logika. i ta politika, ima da se nadje i utvrdi način gradjenja veće snage iz snaga malih, Taj način je, nažalost, tek u eksperimentalnom stadiju istraživanja, A. osim toga, nije ni odredjen još cilj te veće snage, što treba iz sloge i zbira snaga malih da postane, Jer složno se i bratski može i hajdukovati i robiti. Primenjeno na nastale političke narode, a to su u prvom redu narod SHS i narod češko-slovački, pitanje cilja zajednice glasilo bi ovako: da li udruženo feranje imperijalizama i šovinizama, ili da se na putu ka Slovenstvu nacijonalizam transformiše, da mu se izbrišu zablude i izgube brutalnosti? ,,.,

Likvidacija predralnog nacijonalizma пе ide katastrofalno, To leži osnovano u samome toku stvari, No kolikogod taj predratni nacijonalizam bio, ili izgledao, osudjen na smrt, mora da se prizna, da u njemu ima delova, sastavnih količina, materijala, i dobrog, i zdravog, i lepog, Zašto da to propadne? — Kompozicijom dvaju ili više nacijonalizama u nove narode i države dolazi, i mora još dugo vremena dolaziti, do jedne efektivne renesanse nacijonalizma uopće, Jer svaki, pa i najmanji delić, hoteći da bude odlučujući i glavni, braniće se od transformacija, štediće na popuštanju, i zapeti će da se pomnožava, kako usled tradicijonalnosti tako usled konzervativnosti, Ali razvoj dogadjaja može se potiskivati i gurati na stranu, no obustaviti se neće, i glavni se pravac menjati ne može, Kontakt dovodi do mešanja, a ovo do sporazuma. Nasilje će biti sigurno, pre ili posle, na svima linijama pobedjeno. Ono što je jedino prirodno to je kompromis. Ne radi moralnog naravoučenija, nego da se u pravcu kretanja napred dodje na polje pravednog i pogodnog8 življenja za sve, — na polje rada.

162