Nova Evropa

Ма! зе угаса.

Ono što se radi u svima granama naše državne uprave, rasipničko gazdovanje na jednoj strani a sistematsko mrcvarenje duhova i tela na drugoj, izaziva opravdan revolt u svih čestitih ljudi. Taj revolt je još čisto platonski, ali ako se ovakvo stanje produži u beskonačnost, i sa njim može biti kao sa svima prvo platonskim revoltiima...,. Tada bi zbog jednog rdjava režima stradala i sama država, Čovek na jednom od najvažnijih položaja optužuje jednoga svog kolegu da je učinio mnoge nezakonite radnje, i obojica ostaju pošteni, i nikoga od njih Slava da zaboli. Jedan od njih dvojice mora biti ili lopov ili klevetnik. Sredine nema, I kad oni što vedre i oblače preko svega toga prelaze ćutke, ili se čak izjavljuju u korist optuženog bez dokaza пјебоуе пеушозн, опда ош time stvaraju kvasac za nešto što bi imali interesa izbegavati. Bolje nego ikad, danas bi se na naše upravljače mogli primeniti oni glasoviti Njegoševi stihovi, u kojima narodno kolo tumači uzroke nekadašnje propasti, — i naši sadašnji upravljači počazili su zakon i počeli se krvnički goniti, i oni su zabacili vladu i državu i za pravilo ludost izabrali, Kako bi se inače dalo objasniti držanje vladino prema onima koji se za vreme Rata nisu obogatili, ni sedeli po štabovskim kujnama, ni ženili i udavali uz zurle i talambase, nego kisli i mrzli se po rovovima, verali se po gudurama i prosipali svoju krv — dok su drugi igrali tango i pili šampanj; a kad su oslobodili otadžbinu, našli se bez igde ičega, sa jednom rukom ili jednom nogom тапје2!... Rasipanje i pusta demagogija, to je uzrok prestupničkom držanju vlade prema invalidima i činovnicima, Jedni su nosioci narodnoga ponosa, drugi treba da oličavaju državu. I jednima i drugima pljuje se u lice. Ugled države od toga pati, Jer su činovnici, u očima naroda, isto toliko, možda i više, predstavnici države koliko i narodni poslanici, U ovima narod vidi mahom ljude koji su novcem ili ођебапјита izmamili od njega poverenje; ako ne valjaju, birači ih se mogu otresti i lako uzeti drugog iz bezbrojne vojske poslaničkih kandidata, A činovnici su, prema shvatanju naroda, nosioci države kao pojma, Ugled činovništva, to је ugled države, njihova sila je njena sila, Kakvo bedno shvatanje mora onda imati prost narod, bogati ćifta, ili kakav industrijalac, o toj državi, čiji predstavnici stanuju po ćumezima, hrane se po prčvarnicama, i idu pocepanih laktova i provaljenih turova, A teško onoj državi o kojoj se ukoreni uverenje da je kvarna kao crvotočivo stablo!,.. Ko danas kod nas kaže činovništvo, taj kaže raja, Sve su to mirne, nezlobive ovčice, koje će blejati gladne i žedne.... ali će se na blejanju i zaustaviti. Zar činovnici da se dignu i uhvate za dušu sa »predstavnicima

232