Nova Evropa

приказу ради о њој, — ту ваља узети у обзир несамо вријеме од дана основања прве задруге него и вријеме прије тога, јер је напримјер рад господарских друштава и њихових подружница садржавао у себи много елемената задружнога. рада још прије него што је задружни покрет код нас и формално избио, Господарско Друштво у Загребу, које је основано још године 1841, као теоретско-културна установа, са циљем да међу народом шири знање о напредном господарењу, купило је већ године 1853 покушалиште, гдје узгаја оплемењене воћке и лозу, и дијели их, односно јефтино продаје, својим члановима. Године 1879 почело је, уз владину потпору, 5набављати расплодне бикове за народ, а наредне године приредило је први вински сајам у нас, те тако омогућило у неку руку заједничку продају вина. Године 1883 почело је друштво ширити у народу дјетелинско сјеме; а исте се године почело и суставно радити на том да друштво добавља својим члановима стројеве, нарочито плугове, бране, вјетрењаче, и тријере. Неколико година касније (1889) имамо већ и прве трагове заједничке набаве модре галице за одбрану винограда од пероноспоре, а године 1898 почиње друштво распачавати умјетни гној; године 1901 оно купује и продаје посије за прехрану стоке. Друштво је приредило неколико господарских изложаба, које нису имале једино пропагандистичку и едукативну сврху него и задаћу да произвођачи нађу купца а потрошачи продавца. Истина је, сврха свега тога рада није се оснивала на неком задружном начелу, или на спознаји о заједништву интереса; циљ је био много опћенитији, народнији: "унапређење | појединих привредних грана без обзира на индивидуалну привредну корист. Али су ипак неки послови били веома слични ономе што је задаћа земљорадничких задруга,

Начелна разлика између рада ранијих господарских друштава и данашњих задруга била је углавном у томе, да задруге имају за циљ унапређивање привреде и господарења својих чланова. Оне тако посредно унапређују и цјелокупно народно господарство, које није ништа друго до скуп свих индивидуалних господарстава. Ипак, све што задруге раде, чине оне у ствари са гледишта личне користи својих чланова, док господарска друштва насупрот, обављајући сличне послове, држе пред очима искључиво напредак посла. који има важности за народ. Овдје имамо обзир на цјелину, па њеним посредством дижемо појединца, а ондје имамо пред собом појединца, и његовим усавршавањем користимо цјелини. Али је јасно одмах на први поглед, да се ту испреплићу корист цјелине и корист појединца, из чега слиједи да су господарска друштва и њихове подружнице били ипак, ма и несвјесни, претече данашњих привредних задруга. Било је слу-

276