Nova Evropa
моћ просвјета и цивилизација, јер је појам сиромаштва веома релативан: истом онда кад наш сељак буде осјећао потребу, да боље једе, да се боље одијева, и да пристојније станује, осјетиће он и јачу потребу за удруживањем. Стога задруге и имају баш и ту сврху, да дижу културу села, да полако и суставно пресађују цивилизацију из града у село, — да створе себи предувјете за опстанак и напредак, За илустрацију овога што рекосмо горе о сиромаштву, подсјетићемо нато, да су се прве задруге — оне које су биле почетак модернога систематског задружног покрета — родиле у великим мукама: праведни рочделски пијонири, који су године 1827 основали прву конзумну задругу, били су сиромашни ткалци и бескућници, који су више гладовали него што су били сити, а рад Рајфајзена, оца сеоских благајна, у педесетим годинама прошлога вијека, пада такођер у гладне године, па је баш тражење средстава, којима би се најприје ублажила а онда предусрела крајња биједа сиромашнијих слојева, и било разлогом и непосредним поводом за удруживање.
i
У Хрватској и Славонији имали смо прије Рата четири посве одијељена задружна покрета, који су се развијали паралелно на истом подручју, [0 су, да их наведемо кронолошким редом: Српске земљорадничке задруге (1897); Хрватске сељачке задруге (1898); Вјересијске Удруге (1898); и Господарска друштва као задруге (1907).
Иако нема никакове сумње о правоме разлогу за оснивање српских земљорадничких задруга у нас — а тај је био: морално и привредно дизање села, — ипак имамо пред собом занимљиву појаву, да је притом главну улогу играо политичко-нацијонални моменат. Несамо зато, што су ствар започели Срби, и што су се земљорадничке задруге оснивале искључиво међу Србима, него и с обзиром на коначну сврху, која се је састојала у томе, да се ојача српски елеменат, штавише, да се тај елеменат и спасе, у крајевима гдје је његов опстанак угрозио био Нијемац, Маџар, Русин, и Словак (као што је то био случај у Војводини и Сријему, гдје су читава српска села почела, у правом смислу ријечи, ишчезавати), Овај нацијонално-политички моменат карактеристичан је са гледишта задругарства као социјалнога покрета, у овом конкретном случају утолико више, што он није био само поводом оснивању задруга, него што је он у исто доба дао и основицу за ширење задружног покрета, Основицу у том значењу, што би се иначе тај покрет веома тешко развијао. Ко је. хтио основати задруге код нас, морао је свој рад ба-
зирати на ономе осјећају заједништва који је постојао, а то
278