Nova Evropa

miro Beba количина набављене робе, то нижа цијена; што већи број задругара, то јефтинија роба за појединца.

Толико са гледишта задружно-пословнога. А са гледишта задружне идеологије био је такав поступак такођер оправдан. Српске и хрватске задруге, с обзиром на њихову строжију примјену задружних начела, нису се могле нагло ширити, због чега су огромне масе сељаштва остале нетакнуте. Господарска друштва као задруге имала су задаћу, да што веби дио те масе привуку у сферу задругарства, па ма у почетку њихова међусобна веза и њихов однос према задружној идеологији били лабавији. За почетак се сматрала довољна и чисто пословна веза, а кад се људи већ нађу у некој заједници, тада се дух заједништва може разним средствима ширити и учвршћивати, те на тај начин од чланова створити прави задругари. Овој сврси имали су служити: „Господарски лист“, календар, књижница, предавања, течајеви, и слично,

Оснивање нарочитих набављачких и продавачких задруга није, додуше, ни у оно доба кад су у живот ступила господарска друштва као задруге, било никаква новост, У Њемачкој су давно прије тога дјеловале т, зв, „Bezugs-und Verkaufsgenossenschalften”, Ново је било то, да су оне прилагођене нашим нарочитим приликама, и да је на тој основици створен читав један одијељени задружни покрет, чему иначе ванинема примјера. Надаље нема вани примјера ни зато, да би једно Господарско Друштво напустило лабаву сталешкорепрезентативну основицу, на којој је 66 година почивало, па се поставило на чврсту задружно-пословну основицу, те од својих чланова створило такорећи преко ноћи задругаре. Притом ваља истаћи, да Друштво успркос свога преображења. несамо да није ништа изгубило од свога ранијега традицијоналнога сталешко-репрезентативног значаја, него је он још и учвршћен. Може се стога рећи: појава господарских друштава као задруга значи обогаћење и продубљење задругарства у нас, Њемачки професор Штајн (5!еп) рекао је негдје згодно, да. не зна шта би било с Нијемцима у Рату, у опсједнутој тврбави каква је била Њемачка, да није било задруга. Хрватска и Славонија нису додуше биле у тако незгодном положају као Њемачка, но горње ријечи могу се, у вези са радом Господарскога Друштва, у великој мјери примјенити и на. нас. Влада је имала у господарским друштвима као задругама готове установе за послове опскрбе, и она би била заиста у. неприлици да таквих задруга у земљи у оно доба није било.

Потпуности ради ваља напоменути, да се и господарска | друштва као задруге могу бавити вјересијским пословањем, но данас их има само три које се тиме баве, Прављени су.

покушаји и с неким другим врстама задруга, но без успјеха.

288