Nova Evropa

„37), а коју је основао покојни Др. Крек. ШЊезина је организација посве једнака оној Савеза хрватских сељачких задруга у Загребу, од којега се Савеза неколико мјесних за"друга и налази у њеној вези. У свему има она данас око 30 задруга, од којих се већина бави чистим кредитним пословањем. Незадружни циљеви (веза са политичким странкама и сличној нигдје се јавно не истичу, иако има случајева да се они и не крију.

Екстремни задругари бесумње осуђују појаве као што су ова два горе укратко приказана задружна савеза; но данашње несталожене социјалне, привредне, и политичке прилике, не дају, држимо, погодну сенсвицу за стварање коначног суда у том погледу. Ми у задругарству немамо још тако неприкосновених начела и догама, да би извјесне појаве могли напречац било осудити, било одобрити, и нико не зна,, да ли послије данашњега вријења и такве појаве неће дати можда здраве елементе за консолидацију нашега задругарства

Веома лијеп, управо идеалан, покушај на подручју задружнсга рада представља Савез произвођачких задруга у Вуковару. Он се издваја као нешто једро и свјеже, што би имало да оплемени задругарство као цјелину. Све наше задруге праве компромисе у погледу мистих својих начела, јер их нато сили нагон самоодржања, Задружна на-

,

чела тако су лијепа и њежна — ако је дозвољено да се ита ријеч овдје употреби —, а живот је тако тврди окрутан! Зато задруге, у практичном извођењу свога програма, морају тражити прилагођење животу, средини у којој дјелују, при чему наравно често зло пролази чистота задружних начела. Тако набављачке задруге, како другдје тако и код нас, могу имати најчистије задружне антипрофиташке циљеве, оне ипак у ве ћини случајева морају у свом пословању примјењивати трговачке методе, Зашто2 Зато, што задругари, нарочито наши, нису још прожети правим задружним духом, какав је потребан ако се жели да несамо циљеви него и метода буду задружне. Ниједна задруга не може одгојити своје чланове тако, да своју потребу подмирују само код задруге, и да јој ту потребу јаве и плате унапред; а то би било потребно, јер би у том случају задружни савез могао бирати најпогоднији час за куповину робе, и радио би без ризика, јер би наручио само колика је најављена потреба, док би му новац задругари ставили унапред на располагање. Насупрот тој чистој задружној методи приморани су наши савези да раде као и трговци, т.ј. да робу набаве према неодређеној потреби, а задругари узимају колико им треба, ако исте робе не добију на другом мјесту случајно уз повољније увјете;, к томе још узимају у већини случајева на вјеру, што комплицираност наравно повећава. y

297