Nova Evropa

свих других потрепштина (набављачки посао), а онда задружне творнице шећера, жесте, па клаонице стоке, млинове, пекарне и слично (продуцентски посао).

Шо се тиче идејних фактора, који покрећу оснивање задруга и подржавају кохезију међу задругарима, констатовали смо занимљиву појаву, да код нас игра важну улогу и нацијонална, и вјерска, и политичка, и сталешка идеја. неким случајевима ступају те идеје у службу задругарства, а у некима задругарство служи њима као средство за њихове нарочите циљеве. Посебна глава припада питању лично сти као такве, јер она игра важну улогу у задружном покрету. Ми смо у том погледу сиромашни. Свакако треба истаћи нека лица, која ће остати забиљежена у историји нашега задругарства; али ми нажалост немамо личности у оном широком значењу те ријечи, кад је у једном физичком бићу концентрисана извјесна етичка снага, знање, воља, ве-

лика концепција, и досљедна истрајност. У нашем задругарству имали смо, или имамо, веома јаких људи, који су над просјеком, али свакоме од њих недостаје било што од наве-

дених својстава, због чега је њихово значење још увијек тек епизодично. i

C odsMpoM Ma saHMMabe SBaAapyTrap4d, ваља да констатујемо да је оно код нас углавном сеоско, земљорадничко, док има земаља гдје боју задружном покрету дају радничке задруге. To овиси о каоактеру земље, Ипак, и наши радници по индустријама и трг јинама имају много лијелих задруга (конзумне), а у новије ријеме увучено је у задружви покрет и чиновништво, са својим набављачким задругама. требало би управо да се зову потрошачке или конзумне).

Ако, на крају, треба дати и суд о данашњем стању задру тарства, онда можемо рећи, да се оно налазну кризи H то несамо у Хрватској и Славонији него у читавој краљевини, Криза је и идејне и стварне и личне природе. Рат је родио нове идеје, које дају боју и покретну снагу задругарству, па оне настоје да потисну старе, или барем да живе напоредо с њима. Идеја државна и идеја југословенска хтјеле би да играју ранију улогу нацијоналних и вјерских идеја. услијед чега долази до сукоба. Нова политичка вјеровања и нова социјална и нацијонална и државоправна назирања неће да заостану за њима, па ето и опет повода за цијепање и разарање, али и за стварање. Не остају дакако поштеђене ни поједине личности, те се и њих настоји замијенити другима; или оне саме остављају своја мјеста, у увјерењу да ће другдје бити кориснији себи и држави. Цијели овај каос повећава чињеница, што правни одношаји задруга нијесу јединствено уређени. То је додуше углавном наслеђе покојне Аустрије, но нема система ни равне линије ни у ономе што данашње

294