Nova Evropa
da čovek u čoveku gleda objekat za svoje eksploatisanje, onda moraju nastati sasvim druži odnosi medju ljudima, onda pravilo za medjusobne odnose ne može više biti: otimaj i pljačkaj, već: pomaži i podiži, da i sam budeš pomognut i podignut; onda će svakako moral i društveni i pojedinačni biti drukčiji, bolii i viši nego što je današnii. Mih. Avramović, upravnik Glavnog Saveza Srpskih Zemljoradničkih Zadruga, Beograd.
Главни Задружни Савез СХС.
Наше се нацијонално задругарство указује. у нашој новој нацијоналној држави, као сродне породице у већој скупној задрузи. Ово симболично схватање нашло је свој конкретни израз у сједињењу свих историјски одвојених задружних ску= пина (савеза) у једном јединству ширега опсега, у Главном Задружном Савезу С. Х. С. у Београду.
Ако посмотримо историјски развој нашега задругарства, видећемо два велика мотива који га покрећу: свест о нацијоналном сродству, и свест о сродству социјално-економском. Свест о сродству нацијоналном, као покретни мотив, имала је нарочито велик утицај на развитак задругарства у оним нашим земљама које су пре нацијоналног уједињења живеле у неравноправној вези са другим несродним народима, т. ј у бивпој Аустроугарској Монархији. Неравноправност везе терала је наше елементе у дефанзиву. Дефанзивна организација задругарства задобила је своје обличје према офанзиви у политици. Историјски је развој у оним нашим земљама упућивао задругарство на племенске дефанзивне скупине. Тако налазимо, у Хрватској и Босни, напоредо са хрватским сељачким задругама и српске земљорадничке задруге. А ипак су ове скупине већ онда имале исту нацијоналну тежњу: одбрану од туђинске најезде, те су искористиле све могућности дефанзиве, јер су своју вишу заједничку снагу црпле из чисте задружне идеологије, која је идеално уједињавала задругарство. Та идеална уједињујућа снага одмах се је манифестовала на вањски начин оснивањем Главног Задружног Савеза, чим је то било омогућено стварањем заједничке нацијоналне државе. Оснивачи . Главног Задружног Савеза сабрали су, у својој конституцијоној скупштини, сву своју заједничку идеалну снагу из прошлости, те тако створили нову оријентацију задругарства ; она | види будућност задругарства у органичкој еволуцији, којом се не прекида историјски континујитет задругарства, За овај заједнички задружни развитак постављен је врло опсежан програм,
304