Nova Evropa

диних предмета, него имамо државне испите из скупине предмета; исто тако, не постоји ни у Загребу ни у Љубљани једнократни докторски испит, већ имамо три ригороза.

Све те одредбе, које сам навео на брзу руку из струка мени блиских, само су један део онога што мирне душе можемо назвати материјалним недостацима; а лако би ихи сваки други стручњак допунио и набројао из свога подручја. Општа је тужба, да се сада већ нико више не разазнаје у том закону о таксама и пристојбама, нити странке нити уреди. Зар то нису недостаци законодавства, који нам чине невољу у држави и ускраћују углед ван наших граница

Имамо, притом, уредбу Министарства Правде од 14. децембра 1919, бр. 168, која данас вреди као закон (будући да је била примљена у скуп привремених закона, правилника, уредаба, и т. д, — види број од9-ог септембра 1921 „Службених Новина“ бр, 195 под ТУ бр. 9, те јебила предложена Законодавном Одбору Народне Скупштине, који ју није изменио, чл. 130, Устава), према којој има да дејствује при Министарству Правде, уз Одељење за израђивање законских. нацрта, још и сталан Законодавни Савет. Чланом 10, те уредбе прописана је задаћа тога Савета: израђује нацрте закона Министарства Правде; а остала министарства обвезана су да му шаљу своје нацрте на прегледање, Тај Савет треба да се састоји из три одсека: посебно-правног, казненоправног, и јавно-правног, а сваки мора да има свега по девет чланова-стручњака. Кад би се заиста предложио сваки закон члановима тога Законодавног Савета, који би имали да буду именовани из свих покрајина, — и то чисто стручњаци, без политичких претензија или аспирација, — и кад би сви ти стручњаци-неполитичари, сваки за се, проучили сваку законску основу са својег стајалишта, и дали — ма и писмено — о њему своје стручно мишљење, дошло би до уважења све оно чега данас нема: Министарство и Народна Скупштина били би барем. извештени где су несугласице код појединих закона, те где треба успоставити хармонију између србијанских и већ постојећих закона нових покрајина. Г, Тимотијевић, под. чијим је министровањем та уредба донесена, добро је мислио, али се она, унаточ томе што има законску ваљаност, не извршује. Законске основе предлажу ce, ul Нбита дФосе!, без саслушања стручњака из свих покрајина, Народној Скупштини, а како се од народних посланика и не може очекивати да би били стручњаци на разним пољима рада, те да би познавали све законе свих покрајина, настаје већ по толико пута један законодавни каос, Боље недонети ниједан нов закон него доносити таке који изазивају сумњу да се један део. држављана не узима у обзир.

343