Nova Evropa

pa napohon jednom se ofeše

i junaci na nogam oslfaše.

Pa od tadaj do današnjeg danha spominje se Zrinshi od junaha Dalmatina i silnih Bošnjaka, vira moja silenih junaba! —

Magla pada, hiša će obrenut; bura puše, mraz će udarifi.... Sunce grije, proliće će doći,

po planinam ohopniće snizi.... počeće se zeleniti brizi,

Milo fi je moj hrvachi rode, al neznana.... pisala ga / ruba; aho Bog da ne dopala muha, već i bolje unaprid pivala

i hruache bane spominjala;

a još bolje gadalom micala

i hrvache bane ispivala!

Ne mogu se bani ispivati

od onoga roda i plemena, hrvachoga našega imena! Piva ih je starac Milovane, piva ih je, nije ispivao;

piva ih je i Kapiću Jure;

još se uzdam u našega Juru,

КАД УМИРЕ KPAJb MATHJA-.

Кад умире славни краљ Матија, он остави своју краљевину

свом синовцу краљу Вердинанду. Чеси му се против учинише;

он је свлада усред Горе Биле; Краљ Вердинанд ту утрно буну, Сада њему страшан бој настаде са Нијемипма и са Вранцузима; он трајаше тридесет тона,

не пристајућ боја Нијемипма.

А у војсци међу војницима највише се Албрехт прославио...