Nova Evropa

бра 1882", с погледом на стару Обалу и на градску луку. Скупа с подножјем, овај ће споменик бити велик преко 5 MeTapa.

У прилогу уз овај број доносимо снимак овог последњег рада Мештровићева, израђен за „Нову Европу“.

Фрагменти Косовског Храма.

У вези с нашом белешком о Мештровићевим фрагментима. Косовског Храма (види „Нова Европа“ 1, 447/8), можемо сада. обавестити наше читаоце, да се ти радови нашег уметника, који су сада својина Југословенске Државе, још увек налазе расути на разним странама, и постављени тако да им је тешко приступити, Један део смештен је од неколико месеца у Државном Музеју у Београду (т.ј. у једну приватну кућу, за коју Министарство Просвете плаћа сопственику 36.000 динара месечно, а која би била за све друго пре погодна него за музеј), у улици Милоша Великог бр. 58, и то тако да понајважнији комади (например, „Удовице“) леже напољу под стрехом од дрвета, на домаку сваком оштећењу, или (неке каријатиде, од којих једна скрхана при превозу) у шупи, односно у подруму, док други пуне неке собичке или вире испод степеника, Право Косово, — баш као и у нашој политици, и у главама и душама оних који је воде,

Оволико, на шест година по ослобођењу, тек да остане забележено, за потомство.

Jedna francuska knjiga posvećena Meštroviću.

Pre kratkog vremena stigla je u Evropu iz Tananarive u Africi knjiga koja nosi natpis: »>La Geste de Marko počmas ćpiques des Serbes — illustrćs de bois gravć par lauteur dont trois dessines diaprčs loeuvre du sculpteur Mechtrovitch«, Autor je J.-P..-Rabatć, pesnik i oficir francuske vojske sa Madagaskara, Pred knjigom ide розуефа; »Ам Sculpteur Mechtrovitch, au Maitre qui tailla un admirable et puissant počme de pierre — hommage de la profonde admiraiion et de la grande sympathie de son lointain pobratim francais«, za kojom sleduju dve strole ispevane s vizijom Kosovskog Hrama (datirane 16. aprila 1923), U predgovoru pesnik iznosi šta je hteo s ovom knjigom: radeći na imtelektualnom medjusobnom upoznavanju izmedju Francuske i Jugoslavije, da s pomoću francuskog jezika ofkrije i drugim narodima sveta velike pesničke lepote naše narodne poezije, te da doprinese time umnožavanju fonda jedne, u smislu Geteove poznate reči, zajedničke, svetske književnosti,