Nova Evropa

ladi i napora, a nikome nije na um padalo da bi, po nuždi, mogli zaklati koga od svojih konja, da bi se iznureni i pregladmeli vojnici nahranili i spasli od gladi i smrtil »Konjsko se meso u nas me jede«! — A medjutim u kulturnijoj i bogatijoj Francuskoj i Nemačkoj ima i javnih kasapnica, gde se kolje i prodaje narodu za hranu svaki dan i isključivo konjsko meso, U Nemačkoj čak i pseće, kažu, za vreme rata, Isto se tako naprimer žablji bataci svuda na Zapadu smatraju za naročitu »delikatesu«; a u nas se svakome zgadi i pri samome pričanju, kako tamo negde ljudi pametni i obrazovani jedu i meso od psa, mačke, ili čak žabe! — Obrafno, medjutim, nama je једпа od najboljih poslastica, bez koje se u pravoslavnoj srpskoj kući tužno može i zamisliti doček i provodjenje našeg Božića »božićna pečenica«, pečenje od svinje i praseta, A mi svinja ni prase misu zaista nikakvi čistunci, Dokle pak svaki pravoslavac sladi i priča o prasencetu, dotle će se nato svaki pravoverni muslimanin — zdaditi. Zamislite, medjutim, da Kinezi jedu i smatraju za naročitu poslasticu male, još goluždrave — miševe! 1 t, d,,

Čak i znanje »fteorijsko« i kultura u tome slabo mogu da utiču i izmene od običaja, sem wnekoliko opet mavika i život u dotičnoj sredini, pa i to potrebno većinom još iz detinjstva.

Izgleda da je ishrana naročito u nas veoma neracijonalna, mada nam tu zemlji uspeva dovoljno i sve što je najbolje za ishramu, Nigde we skoro kod nas ne vidjaju dobro hranom odnegovani ljudi, Dve se krajnosti susreću ponajčešće. Jedmi su mršavi, bledo-prljave boje kože lica usled nedovoljne hrane. Drugi su urasli u prljavo salo usled raznih preteranih »krkanluka« bez reda i mere, Prvih je najviše medju radnicima, naročito ma welu {osim seoskih kmetova i ćilta); drugih po palankama i varošima, A baš obratno: neradnicima je potrebno i korisnije za život manje hrane, a radnicima više, Pored tako neracijonalne redovne ishrane u nas prema radu i naporu, još je tradicijonalnije naše uzimanje hrane po »običajima od starina«: posti se, pa i gladuje, u narodu obično stalno kada se тад; док se u meredovnim prilikama: o slavi, praznicima, svadbama, daći, i, d,, kada se ne radi, jede nepotrebno, preterano, čak i ogromno mnogo. A ne valja ni jedno ni drugo, Hrana nam je polrebna za funkciju našeda organizma, za sav njegov rad i razvitak. Odatle on crpe svu potrebnu energiju, naknadjuje i popravlja u sebi svu istrošenu, Sva nedovoljna ishrana troši samu našu živolnu energiju, “a ostavlja i sav DOtrošak i sav kvar u organizmu pritom nepopravljen, Sva pak suvišna ishrana ne daje i suvišnu snagu telu, organizmu, koji i u tome, kao i svaka mašina, ima odredjenu moć savladjivanja i iskorišćavanja, već samo preopterećuje, davi, i truje organizam.

72