Nova Evropa

цара, републике, социјализма, народа, пролетаријата, Безброј имена за увијек исту дужност: слушати, радити, плаћати!,.. У посједу неизмјерне силе разумије модерна држава да изнуди послушност и без ауторитета. Модерна држава је прејака, и у том лежи стварна погрешка, Не оскудјева тој држави снаге, али јој оскудјева достојанства, мјере, праведности, морала, престижа, — ауторитета. Права слабост модерних држава и јесте њихова снага, Не бисмо дакле смјели тражити државу јаку, него мудру, праведну, просвијетљену, обзирну, човјечанску, о којој је снивао Аристотел. Народи пате, јер државе злоупотребљују обиље своје снаге.

Ако дакле држава влада поглавито силом, најсветија је дужност свих грађана, да настоје да се успостави државни ауторитет, И за таковим ауторитетом ће стајати сила ; само што то не треба, како тврди Вилзон, дословце или преуско схватити и тумачити, Силу, која стоји иза ауторитета, не ваља сматрати као да је увијек видљива, или као да се увијек врши: за извјесне владе не мора сила, на којој почива ауторитет чиновника, ниједанпут течајем поколења попримити облик "оружане силе. Сила бољих савремених влада, које не почивају на оружаној снази владајућих већ на слободном пристанку оних којима се влада, није — по Вилзону — сила неке влада= јуће династије, или неке мањине, него је то сила са њоме 'споразумне већине. А та је сила латентна баш ради тога што се зна да је свемоћна. Зато стоји не мања сила иза ауторитета бираног чиновника него иза ауторитета протуправног деспота, (С поносом истиче Вилзон, да иза предсједника Савезних Држава стоји много већа сила него иза руског цара, што је уосталом и недавна прошлост показала.

Диоба највише силе је немогућа; у животу држава није никада настала диоба владавине која не би подједно у живац погодила опстанак државе, Али је могуће друго нешто, што је врло слично диоби силе, — а то је одвајање ауторитета од државне силе, Таково стање, и његове посљедице, испитује њемачки правник Пилоти (Кођеге РЏогу у расправи „Autoritat und Staatsgewalt" y Jahrbuch der internationalen Vereinigung Tir vergleichende Rechtswissenschaft und Volkswirtschaštslehre. Ва. УМ! УП, 1904). Губитак ауторитета, тврди он, настаће увијек ако се ма и један само налог државне силе не изврши, мако у државној сили садржани ауторитет подноси и приличну мјеру неуспјеха. Стварни губитак ауторит-та настаје код зле управе, Пилоти каже: „Еше verlotterte Verwaltung ist mindestens ebenso nachteilig fiir die Autoritat der Herrschašt, als ein unglucklicher Krieg", — Moryhe je mame, ma mw без икакове промјене устава нестане ауторитета, — а већег зла за државу нема него влада без ауторитета. Ваља дакле поново нагласити, да државна сила и ауторитет не значе исто. Свако влодање

256