Nova Evropa

расположење своје мишљење и свој рад. Творци законског ауторитета јесу они који врше своје изборно право на законит начин, и ауторизирају својим гласовима законске чине државе. Мандатари законског ауторитета јесу они којима изборници повјеравају, да њихову вољу доведу у коначни облик, и дају врше; ти мандатари, у својој скупности, сачињавају владу.

Опћи ауторитет се, коначно, утјеловљује у закону. Закон је заправо комбинација јуристичке традиције и новог права, каже исти Гидингс, У којем опсегу сачињава дневно јавно мишљење, које још није задобило облик норме, елеменат у новом закону, то је питање у погледу којега се правници разилазе. Допушта се, да јавно мишљење утјече на тумачење закона; а у републици је јавно мишљење реална моћ, која ствара право, боље рећи, која има принудну снагу створити право (теа! Јау/-епгогапб ромег), и та моћ стоји иза свих номиналних моћи. Из разлога цјелисходности законите теорије и праксе, мора се сваки ауторитативно проглашени закон дотле сматрати законом док није укинут; али је двојбено да "ли је, као феномен социјалног духа, једно одређење којему јавно мишљење неће да подијели своју санкцију уистину закон.

Види се из свега што смо рекли, да је ауторитет потребна претпоставка разумног скупног живљења; па ако је, како је горе истакнуто, најсветија дужност свих грађана настојати да се државни ауторитет успостави, подупре, ојача, колико је онда то еминентна дужност правника, тих мандатара ауторнитета! Они морају бити извршитељи у законима изражена јавног мишљења; они настоје да кршитељи права осјете сву тежину непријатељског јавног мишљења. Нивб нашег јавног и приватног живота, вели Рузвелт (ТЋ. Коозехећ: „Гле Мога! der Individuen und дЧег Мабопеп", Млеп 1909), неће никада бити прави, док не осјети тежину непријатељског јавног мишљења хуља који има успјеха, још јаче од хуље који нема успјеха. А највише се та узвишена задаћа, дизати ауторитет, указује код судаца, било званичних било лајичких. Карлајл каже (у своме делу о херојима) да је Бурке рекао, да је поштено поротно судиште душа сваке владе, те да цијело законодавство, управа, расправљање у парламентима, и све остало, иде затим „да посади на поротничку клупу дванајст непристраних људи“. Онда ауторитет постаје чвршћи од челика и од гранита!,..

Dr, Ернест Милер, · професор Универзитета, у Загребу.

258