Nova Evropa

су, и мараме око врата цигана, и везене разноврсним бојама. хаљине Средње Азије, огртач Татара и киргиског детета хаљине бољшевичке жене и блуза московског вратара, најзад и огртач младог словенског вереника, Има на стотину и више нијанса у црвеном, и у начину како се оно носи...“) Пуне су укуса, боја, финих запажања и лепих цртица и археолошке сличице из руске прошлости и етнографске руске садашњости (илустрације трка и тотализатора, у вези с обновљеном привредом и неизоставном потребом да се обнови руско гајење расних коња; или „црне берзе" где се, тобож без знања црвене полиције, продају ефекти, девизе, дијаманти, бисер и други драгуљи; или комунистичке више пучке школе, касарне, пијаце у Москви пазарнога дана, и т. д.). Весели читаоца Руса, да у књизи о Русији писаној од једног Француза нема крупних фактичних погрешака, а и оне погрешке којих има толико су незнатне да би било права педантерија забележити их.

О политичкој страни бољшевичке владавине аутор говори мање него о руском животу уопште, и нарочито о привреди, која га је највише занимала. И оно што износи о политичком стању Русије углавном је оправдано и објективно, И Ерио констатује, да у Русији нема ни сенке слободе избора нигде, осим (делимичној у задругама (кооперативно - потрошачким, набављачким, и вересијским), и у црквеним општинама, даље, да нема никакве слободе збора и говора, штампе; да свуда (и у школи, и у односима према конфесијама) влада фанатички и тесногруди догматизам, који не допушта никакве слободе, и служи се (још и за време пута нашег аутора) терором и прогонима, (из земље су били прогнани, баш онда, неки одлични интелектуалци који су, према сведочанству овог аутора, криви само у томе што се нису изјавили као присташе совјета, у анкети коју је влада спроводила). Једина постојећа штампа јесте званична, која цела личи на „Службене Новине". Судови функцијонишу по неком безобзирном статуту, без икаквих гарантија за оптужене, Г. П. У. („Главна Политичка Управа", ново, деликатније име за „Че- ка“) харачи и десеткује без престанка., Све то на више места каже Ерио иако не инсистира на томе; он каже, и ту мислим да ће му свако незаслепљен (па и паметнији и савеснији бољшевици) у души дати заправо. да без слободе избора и штампе, без наједноставнијих гарантија личности, Русија не може ићи напред. Али он у исто време објашњава те страшне чињенице политичког ропства руског народа, тиме да се ту сад руски кмет свети својој господи, да је то тобож одјек руског обичаја, те вели, да руском народу треба пустити на вољу да реши, који му облик политичког уређења конвенира. Остаје само отворено питање: како да то народ реши, када, и према тврђењу нашег аутора, нема ни слободе избора ни слободе договора и штампе27...

307