Nova Evropa

и о новчаној реформи (знаменити „червонец“, који номинално · вреди 10 рубаља у злату, јер има подлогу у златној залихи, драгуљима, и монополским производима, и који, иако не стоји а! рат! ипак спада међу здравије валуте), Сви ови извештаји француског писца веома су корисни за познавање модерне Русије. Исто тако добијамо јасну слику пропадања њених пређашњих богатстава, и жалосног стања радника, који сада, под режимом пролетерске диктатуре, зарађују много мање него пре Рата под владом царске аутократије, Аутор, при свем том, констатује у Русији знатан напредак под утицајем НЕП-а, и тражи да се овај без прекида и колебања примењује и продужи, те да истране земље и страни капитали притеку у помоћ Русији, где има широко поље за рад сваке врсте, и где се може рачунати на лепу зараду.

Аутор, иначе, једва издалека даје наслутити да верује, да ће људи НЕП-а, и сељаци једном згодом можда променути и режим. Он верује у живот, у живот који побеђује и тријумфује догод има животних снага у народу и у земљи. Он даје преглед тих снага, материјалних и моралних, и долази до веома оптимистичких закључака и једне прилично позитивне биланце. Оно што он говори о привлачности и успесима бољшевичког културног напора (у комунистичкој школи и у црвеној војсци), дакле о конструктивним елементима политике Совјета, веома је важно и заслужује пажње, Можда се баш овим и може деломично да објасне трајање и извесни успеси бољшевика.

Треба даље рачунати — тако мисли Ерио — са изврсним способностима вођа (њему су се највише допали Камењев, Чичерин, Луначарски, Богданов, и Соколников — ова двојица

су економисте првог реда), и са источном политиком совјета на. коју је Ерио обратио нарочиту пажњу, исто као што је то учинио и Велс, и коју он признаје чињеницом првог реда у светској историји, што опет одриче Велс који са самопоуздањем једног Британца верује у то да је Британији, попут Рима, суђено „гебете ппрепо роршоз" (владати над народима), и да неће Зиновјев, проповедајући дивљим Азијатима Марксову док-

трину, успети да поколеба тај британски „империј“,

На овом завршавамо овај приказ, иако нисмо ни издалека. испрпили садржину сјајне књиге садашњег председника француске владе, која је утолико занимљивија што њен практични део сада тек има да се проведе и у политици, а његове главне програмне тачке јесу: зближавање Француске са Совјетском Русијом, и улазак француског капитала у Русију, те енергична обезбеда интереса француских грађана у Русији, и интензивна сарадња Француске на обнови велике руске земље. Биће свакако од великог интереса пратити, шта ће се од. свега тога претворити од мисли у дело,

Ал, Јелачић,

309