Nova Evropa
кроз векове, али су народ у њима једва, гдешто, успели да измене; у суштини, југословенске су земље остале југословенске, Успевајући тако понекад да завладају Јужном Србијом, Бугари су у њој вазда остајали туђинци; као завојевачи они су живели само по градовима, и по гарнизонима, из којих су управљали и држали народ у покорности, Најзад, бугарски су завојевачи и зло поступали са покореним народом. Срби су им свуда давали отпора, и радије су, гдегод су могли, напуштали своја огњишта него што би остајали под њиховом тиранијом. Тако су Срби око Тимока, у почетку 1Х века, напустили земљу и побегли у Доњу Панонију, Људевиту Посавском, кад су се Бугари били према њима упутили, У покореној Јужној Србији, народ се у неколико махова бунио противу бугарских завојевача, док се, најзад, није ослободио, За време друге бугарске владавине у Јужној Србији, која је са прекидима трајала двадесетиједну годину (1202—1233), Бугари су оставили најгорих успомена; историјски споменици описују страховито тиранство бугарских владалаца и намесника тога. времена. Бугарски намесник Стрез, који је у ово време управљао делом Јужне Србије, био је начинио на своме двору у Просеку, на Вардару, једну дрвену платформу, на којој је, пијанчећи, осуђивао људе на смрт за најмању кривицу, па их је одмах са платформе бацао у таласе Вардара, који је дубоко под њом протицао; док би се несрећни осуђеннк разбијао о стене, он би му, веселећи се, довикивао: „Чувај се, да кожу не поквариш!",,, „Ако га из реке не би извадио неки од његових, или од људи који се Бога боје, или га сама вода не би истурила, остао би у њој и рибе би га појеле,“ — тако један савременик, који је, можда, својим очима гледао ова чуда, описује бугарску владавину у Јужној Србији, Је ли ту онда и могло бити љубави и мешавине између Бугара и покорених Срба 2 |
Но несамо што народ Јужне Србије није имао чега ради да се побугари, него од Бугара у њој није остало ни макакова. другога трага, који би потсећао на њих. Од њих у Јужној Србији није остала ниједна црква, ниједан манастир, ниједан град, ниједна књига, ама баш ништа, па ни успомена у народном причању и певању. О Бугарима народна традиција Јужне Србије не зна ништа, док је, напротив, сасвим другојачи случај с односима Срба и Јужне Србије, Освајајући Јужну Србију од Грка, Срби у њој нису били завојевачи већ ослободиоци, Споменици Средњега Века називају српске владаоце ослободиоцима и скупљачима („освободитељ“ и „савакупитељ") српскога народа у целину, Срби — ослободиоци и ослобођени народ Јужне Србије — били су једно исто, и по пореклу, и по крви, и по језику, и по култури, Док су Бугари држали Јужну Србију, она је за њих била једна споредна област,
325