Nova Evropa

Kao što je poznato, Južni Sloveni žive робјаућо па Balkanskom Poluostrvu, i osim toga, manjim svojim delovima, u zemljama severno od Dunava i Save, i na severozapadu, u Alpima, Danas ima bliza 16,000.000 Južnih Slovena, Od toga broja živi na 15,000,000 u svojoj južnoslovenskoj domovini, a ostatalk po raznim zemljama izvan nje, Kad su došli na jug, Južni Slo veni su činili jednu masu slovensku, izdeljenu na vrlo blisko srodna plemena, koja su neosetno prelazila jedno u drugo. Medju doseljenim Južnim Slovenima Srbi i Hrvati su već činili dve Jake celime, koje su se bile grupisale još u staroj slovenskoj domovini iza Karpata, dok su ostali Južni Sloveni činili samo manje ili veće plemenske grupe s opštim imenom »Sloveni«, Srbi su bili majveća grupa medju Južnim Slovenima, i oni su nesamo ispunili ceo severozapadni deo Balkanskog Poluostrva, nego su se mnogi njihovi veći 1 manji odlomci, zajedno. s ostalim Južnim Slovenima, nastanili bili i po slivu Vardara ı Strume, a možda ponegde 1 dalje na istoku, i osim toga daleko na jugu, po Grčkoj, do u sam Peloponez, Prvobitno blisko srodstvo medju Južnim Slovenima unekoliko je umanjeno mnogobrojnim docnijim uticajima i promenama, koje su oni preživljavali u toku ovih 13—14 vekova od svoga doseljenja: uticajima raznih kulfura, delimičnim mešanjem s tudjim narodima, i uz lo i posebnim državnim žuvotom svojih pojedinih delova, Tako je došlo do toga, da se Južni Sloveni danas dele na tri grane: slovenačku, srpsko-hrvatsku, i bugarsku (od pomemutih blizu 15,000.000 u južnoslovenskoj domovini dolazi oko 1,400,000 ma. Slovence, preko 10,200.000 na Srbe i Hrvate, i nešto preko 3,300,000 na Bugare), Ipak sve te tri grane, posmatrane sa nešto šireg gledišta, čine ua stvari samo jedan narod. Slovenski seljaci iz okoline Soluna, i oni iz okoline Budima, oni s obala Jadranskog Mora i oni s obala Crnog Mora, mogu se, čim se nadju, jedni s drugima dosta dobro sporazumevati, Osim toga, svima wu zajedničke mnoge osobine narodnog života i narodne duše, izmedju ostalog i slovenska osećajnost, mekost, i poetičnost.,*) Pisac ovoga članka bio je mesecima očevidac,

5) Izuzimamo pojedimačne primere wswvireposti i ervožednosti, koji se češće javljaju medju Bugarima, Te osobine nesumnjivo nisu slovemskog ротеј а nego su ih Bugari primili odi maroda Које su m sebe ipretopili. Porelkilo, tih ogsolbina kod! Bugara! čini u wtnologiji Južmoga Slovemstva zamašnio pitanje, koje samo sobom zaslužuje maročitu studiju. Verovaimo: da је iglavmu milogu u ovom |робједфи imalo staro tračko-romamsko stamovništyvio (Vlasi), koje se znatnim (фејот ртгефоро ч Baugamre, i kome se s pravom pripisuju li specijalne, meslovemiske, osobime bugarskog jezika. Najprirodniije je smatrali, da je omaj tudji marod koji je toliko wticao ma izmene a jeziku isloviemskih Bugara morao imati i jaka uticaja па promene ч njihovoj marodmoj duši. A stari Tračami, kao i stari Grci, stojali su od

328