Nova Evropa

каме, ругање, преступи, суд (за суђење), судикме, трудна жена, и т, д. У три четири речи говори се глас а (гулаб, желад, обрач, попраг т. ј,. попруг, потпруг). Глас а место 8 у наставку дошао је по аналогији; г) Око Охридскога Језера у овој је ствари велико шаренило: обична је замена гласа 8; у и 5 (5), у неким речима о, каткад а. Ствар није довољно позната, Око Ђевђелије се обично говори ђ5 (5) и у место 8. Познато је, да је обична замена гласа 8 у Срба у, у Бугарађ , тако наше речи гужва, гуска, кусо, кућа мудар, мука, рука, суд, туга, туп,л ит де, Бугари говоре: гжвђЂ, гљекђ, кђсу, кђштђ, мЂдђар, међ, рђкђ, срд (ст), тЂГЂ, тбп, и T, ML,

13. Старословенски глас Ђ углавном се изгубио онде где и у српском књижевном језику; али кад је сачуван, као самогласник, има ове замене: а) У Кратову је углавном изједначен с гласом Б, као што је било у старом српском језику, уопће или углавном; 6) У дебарском крају и око Охридског Језера обично је = о (например бочва, вошка, дож = дажд, сом, во, со, слодок, петок); в) Око Прилепа, Велеса, Штипа, и т, д, Ђ је често или обично = о (например: у Прилепу: бочва, вошка, ноћви, сон, во, со, петок, добиток, момок, песок, и т, д.), али је често старословенско (и новије 5) = а, као у српском књижевном језику (например у Прилепу: бадник, Ристос вајскрс, лага = лђжа, лаж, лајца = лажица, лазкам, лазкичник (прибор за лажице), потакнам, снаа (сна); овај, онај; ветар, оган, итар, добар, бистар, мудар, ведар, модар, мокар, остар, Дебар, и т, д).

14. Старословенски глас Б углавном се изгубио онде где и у српском књижевном језику; али кад је сачуван, као самогласник, има ове замене: а) У Кратову је углавном изједначен са гласом Ђ у један глас Б; али се поред тога каткада говори и е (например: дђн и ден, и т, д.); 6) Иначе је обично = е (например; ден, лен, лесен, темница, пес, овес; венец, старец, слепец, и т. д.); али је испред „члана" = о (например: дено-т, царо-т). — Око Прилепа, Велеса, Штипа, и т, д., Б је у неким речима = а (например у Прилепу: магла, маска, танок, ташта; ржан; у Велесу: дошал, нашал, отишал, ит, д.). Обична је замена старословенскога гласа ђ у Бугара ђ, а глас Ђ има више замена,

15. Старословенско лђ (лђ) између сугласника има различну замену, те је: а) У Кратову, Куманову, и Скопљу обично = у, као у српском књижевном језику (у Кратову, буа, вук, вуна, вунен, жут, жутица, пожутело, јабука, кук; промукнау, муња, муземо, пужалка, испузна ми се, пузгам се, пун; у осталим речима сачуван је глас л); 6) У Тетову је обично = оу (дифтонгј: (воук, воуна, гоутам, жоут, жоучна, коук, поун и т, д.), и у неколико речи лђ (длббок, слбнце, и

338