Nova Evropa

цео један клуб, и са куваром који је пре тога стајао крај ватре у царској кујни. Ниједан ирски племић, а вероватно ниједан ирски краљ, није се никада кретао на своја путовања са толиким бројем слугу, са толико кола, и са толико свих могућих потрепштина за олакшање, комфор, и луксузно уживање при путовању,“ Бајронова пак путна опрема, према Медвину, када је стигао у Фиренцу, праћен Роџерсом, састојала се из седам слугу, петоро кола, пет коња, мајмуна, булдога, једног овчарског пса, девет мачака, три пауна, и неколико кокошију ; његов пртљаг, или што би Цезар назвао „његов провијант", састојао се од једне врло велике библиотеке модерних књига, мноштва намештаја; са ковчезима и куферима за одећу, — разуме се у односу према другим деловима пртљага. Грозница расипања и гозба обузела је била чак и оне који нису били финансијално у стању да живе „на великој нози“, Карактеристичан је за то случај једног врло духовитог есејисте и уметничког критичара, сарадника. „Ер опдоп Мабаг пе" -а и „В!аску/оод5" -а, пријатеља Чарлса Ламба, Фрера, и Хазлита, и који нам је данас боље познат под својим псеудонимом „Јапиз Уеаћегсоск" него под својим правим именом Т, Ј. Уенрајт. Да би могао да живи као велики господин, да држи свој летњиковац, да буде домаћин својим литерарним пријатељима, и да се облачи као савршени денди, Уенрајт је постао један од најгенијалнијих криминалних типова, и тако би долазио до потребног новца за све то. Играло се много у том веку. Чак и један такав озбиљан писац филозофских конверзација као што је Ландор жали се, у једном од својих писама из 1833, да му је његово рђаво играње донело више јада у животу него „све друге мизерије и невоље урачунате скупа".

Цинизам и сумња постепено су завладали били умовима, и није се много веровало у више идеале, Све је служило земаљским циљевима, и појединци су се све више осећали осамљени у друштву које је почело да преза и од најрођенијих. У јавном животу било је веома мало правих моралних вредности. Хант нам оставља једну малу и занимљиву анегдоту о Бајронову издавачу Муреју. „Муреј“, каже Хант, „афектирао је као да протежира њега (Бајрона), и са простодушношћу достојном Доминија Сампсона жалио је што тај младић са толико преимућстава иде ускос схватању краља и његових министара; иначе, рече он, би ли ико могао да тврди да он не би постао вајкаунтом, или чак и ерлом 7 Господин Муреј ми је једном указао част, да у путничким колима учини сличну жалопојку на мој рачун, све то разуме се у сходном односу према мом чину и претензијама: „ето, рече он, „ту је Ли Хант; шта хоће он тим својим писањем у корист реформе и томе сличног2 Каква жалост што није пришао

381