Nova Evropa

,

Uopšte, dogmatsko učenje nema onu važnost za spasenje kao moralno, niti ga je u apostolskoj Crkvi ikada imalo, Sholastičko cepidlačenje u Srednjem Veku slično je talmudističkoj kazujistici kod starih Judeja, i vodi dstom čemu je i ova роslednja vodila: pripisivanju veće vrednosti bogoslovskoj učenosii nego moralnom životu, Ko hoće da steče svešteničku diplomu i danas mora znafi čitav niz dokaza za istinitost učenja svoje Crkve {naprimer učenja o filioqu e); ali malo će koji bogoslov na ispitu znati navesti dokaz iz života, da je istinita reč Hristova: da je blaženije davati mego. primati, Što život nesumnjivo potvrdjuje previdja se, što se s naučnom evideninošću ne može dokazati dokazuje se, jer lakše je prepirati se o stvarima koje se ne mogu dokazafi nego u životu ispunjavati evandjelske propise, Samopouzdani jerarsi stvorilh su пероgrešivo dogmatsko učenje i na njegovu osnovu teoriju jedinospasavajuće crkve; Hristos Spasitelj bio je mnogo skromniji, kad je lečio govorio je izlečenima: vera te je tvoja spasla, ne dakle »ja«, ili »moja crhkva«, On nije bacao anateme zbog razlika u dogmaftskim spekulacijama, Kad bi se dakle naše crkve vratile praksi, i, osobito, raspoloženju Hrišćana apostolskog vremema, samim tim nestalo bi jaza medju njima.

Pre nego što predjemo na pitanje o unutrašnjem rascepu u samim crkvama izmedju njih i inteligencije u njima, mi ćemo radi razjašnjenja o stanovištu intelektualaca u crkvenom pitanju navesti još nekoliko misli iz spomenutog članka G, J, Zubovića (»Моуа Evropa« od 21, avgusta); »Treba likvidirati s idejama čuda, natprirodnosti, i ,kismeta', pa primaknuti ljude životu i zemlji«, Ovo su otprilike želje nesamo jednog imtelektualca nego velike većine maše inteligencije, i Crkva treba da zadovolji one od tih želja koje se uopšte mogu zadovoljiti, te da se, koliko je više moguće, vaspostavi unutrašnje jedinstvo u Crkvi. Ne može nam biti svejedno hoće li inteligencija pomaбан Сткуџ u vršenju njene misije ili gledati na nju s visima indiferentno, pa ponajčešće i s potpunim prezrenjem, Šio se tiče zahteva G, Zubovića, da veru racijonalizujemo, to je samo delomično moguće — kazačemo kako —, a delom je nemogućno, U veri ima intujittvnih istina koje se пе mogu pretvoriti u naučne, racijonalizovati; to je ono o čemu je veliki nemačli naučenjak rekao da me znamo, i da nećemo ni doznati, šta je (ignoramus et ignorabimus), Intujitivna saznanja zato i primamo verom što ih naučno ne znamo i naučnim metodama ne možemo dokazati, demonstrirati i definisati, Što je za život najvažnije, što je suština stvari, što je u čoveku ono nevidljivo i što kreće život, ono mistično a пејзријуо, to se ne može naučno odrediti, To je prvo. A drugo: treba uopšte praviti razliku

499