Nova Evropa

ски брак, те се намеће питање, не треба ли гледати у овој одредби Устава презумпцију у корист обавезног религијског брака и за припаднике свих осталих признатих вероисповести 7 Међутим, историја ове одредбе, и у Законодавном Одбору Уставотворне Скупштине и у самој Скупштини, показује да ову одредбу морамо сматрати не као узор, образац, за остале верске признате заједнице, већ као изузетак, неопходан у европској хришћанској држави за грађане азијатске нехришћанске културе и њене појмове, Према томе, и постојеће у Словенији и Далмацији брачно законодавство може се примити у пелој краљевини само делимично, уколико се оно односи на граБански обавезни брак за припаднике непризнатих вероисповести и за безвернике („Konfessionslose“).

Негативно решење питања о обавезном црквеном браку садржи у себи негативно решење и питања о грађанском браку „од нужде" („МобглуЏеће"), Грађански брак од нужде има као свој корелатив обавезни прквени брак: где нема обавезног прквеног брака, тамо не може бити ни грађанског брака од нужде, Али и независно од тога, све кад би питање о форми брака било решено у корист обавезног црквеног брака, грађански брак од нужде не би одговарао у пуној мери захтевима Устава. „Нико није дужан да суделује у верозаконским актима", каже Устав; а грађански брак од нужде не ослобађа све грађане од обавезе суделовати у верозаконском акту венчања, него само неке у изузетним случајевима. Уосталом не слаже се такав брак ни са начином повољног односа према религији, усвојена по Видовданском Уставу, Сваки се случај такова брака оглашава као нека победа појединаца над тражењима његове религијске власти, те због тога грађански брак од нужде добија карактер сталне опозиције државе против признатих у њој и од ње религијских заједница. Затим, сваки такав брак, као редак и изузетан случај, обраћа на себе пажњу друштва, па добија за њега изглед противупрквености, или чак и аморалности,

Но ако Устав не допушта ни општеобавезни религијски брак, као што је било у Србији, ни обавезан брак за припаднике признатих вера, као што је данас у Хрватској, Словенији, и Далмацији, ни грађански брак '„од нужде", као што је у Словенији и Далмацији, врло се природно јавља мисао, да је једини излаз — проширити на читаву краљевину у Војводини и Међимурју важећи закон о општеобавезном грађанском

раку. Али се ово решење питања не подудара са карактером односа између цркве и државе у краљевини С, Х. С., и пре свега са Видовданским Уставом, Општеобавезни грађански брак, који данас постоји у већини културних држава, јавља се последицом било деобе цркве од државе било ненормалних односа међу њима. Али начело деобе цркве од државе, иако је имало доста

507