Nova Evropa

him drugim članovima carskih vlada, On je pažljivo pratio razvoj inutarnje političke situacije u Rusiji i pre Rata i za vreme Каја, АН пјепа socijalna strana nije ulazila u пјебох vidokrug, Spominjući velike studemtske memire, koji su se desili krajem godine 1910 i početkom 1911, om ih prikazuje onako kako mt je o njima govorio državni sekretar Stolipin početkom marta 1911, naime, da vlada nije oduzela univerzitetima samoupravu i pitanjima koja se tiču običnih poslova uprave; ali da oma, razume se, nije mogla da da gomili mladih vrućih glava prava kojima nije dotle raspolagao mijedan stalež ruskog паroda, niti im je mogla da dozvoli da sazivaju političke skupštine bez odobrenja nadležnih vlasti, ili povratak stanja iz godine 1905, kada su profesori držali predavanja na temu »spremanje bomba« (?!), Sve to uveravanje tadašnjeg predsednika carske vlade, sve je ili preterano ili puka laž: progoni omladine, isto tako kao i premeštanje i otpuštanje majvidjenijih naučnika, nisu bili nimalo opravdani i nisu mogli služiti na čast carskoj vladi, -— Isto tako i kad govori o tobožnjim »reformama« Stolipina {jedna od najznamenitijih izreka ovoga bila je: »prvo stišavamje strasti, a onda reforme!«), autor pokazuje frapanmino nerazumevanje agrarnog karaktera Ruske Revolucije, Agrarno pitanje bilo je stožerom ruske unutarnje politike, i Stolipim, ugušivši krvavo i surovo seljačke težnje za zemljom, nije pokret ugušio nego da je samo privremeno zaustavio. Sebična politika veleposednik4 i plemstva, čiji je najači eksponent bio baš Stolipin, urodila je krvavim i strašnim plodovima Druge Revolucije,

Početak Rafa, uzroke i okolnosti pod kojima je on izbio, ocrtava Ser Džordž Bukanan potpuno obavešten, i sa dovoljno objektivnosti, iako njegovo izlaganje nije slobodno. (što uostalom nije neprirodno) od izvesne apologetike: brani britansku politiku i od osude Nemaca, kao da je bila ratoborna, i od kritike nekih ruskih političara {(poimence Sazonova) koji su EnSleze krivili što se nisu dovoljno istakli kao ruso- i srbofili, jer da su time dali Nemcima nadu u svoju neutralnost, tojest samopouzdanje koje je dovelo do Rata, jer su Nemci očekivali, da će u Rusiji narod podići bunu čim izadje ukaz o mobilizaciji, i u tom smislu slao je izveštaje svojoj vladi nemački petrogradski ambasador grof Purtales; ali su ova očekivanja ostala jalova, Protivno tome narod je ustao na oružje ali protiv Nemaca, i došlo. je do izmirenja medju strankama u Rusiji, Nažalost, ni Car ni vlada nisu umeli ni hteli, da ovo raspoloženje kako treba iskoriste,

·

Govoreći o samom razvoju unutarnje krize u Rusiji, Ser Džordž — kao i Miljukov — obraća naročitu pažnju medjusobnom odnosu vlade, Dume, dvora, i stranaka, više mego životu vojske i narodnih masa, Slika je tačna i snažna, ali jednostrana, Medju ovim stranicama posvećemim razvoju krize, —

519