Nova Evropa

Pokušao sam već ranije, u drugim člancima, istaći kako i vrlo duboki filozofi smatraju imtujiciju važnim izvorom загпауапја; а tako je učenje vrlo srodno učenju Crkve o otkrivenim islinama, Za neke predmete i istine saznaje čovek osećanjem, maštom, »okom srca«, mnogo pre nego što steče o njima jasam pojam i matematsku iačnost. O nekima, možda nikad i neće steći jasan pojam ili evidentnost, ali su i ti nejasni pojmovi od najveće važnosti za njegov život, Čovek o duhu, apsolutnom duhu i celom duhovnom svetu, ne može ni dobiti jasne pojmove, jer se ne vide, ne čuju, niti se mogu opipati, te se ne mogu ni izmeriti ni tačno odrediti, Zna ih po dejstvima na njega — oseća ih, Sam Bog, zato valjda što je nevidljiv, prikazuje se u Svetom: Pismu u oblaku, kao što bi nam i sunce, da je uvek oblakom zakrivemo, bilo nevidljivo, iako bismo po dejstvima njegove toplote nesumnjivo znali da postoji, U bogoslovlju raznih crkava uzima se kao nesumnjiva istina da Boga ima; ali je podeljeno mišljenje o tom, da li se može naučnim dokazima dokazati da postoji, ili se to samo intujitivno saznaje, U Rimokatoličkoj Crkvi zvamično je učenje, da se Bog može razumnom svetlošću sigurno poznati; ali tamo ima učenja, i to kod vrlo znamenitih otaca (kao što је Амбизнп), о ипиtrašnjem prosvećenju, iluminaciji, Ipak se ni kod katolika ne smatra jeretikom onaj ko priznaje da Boga ima ali ne drži da se njegovo biće može striktno do evidencije dokazati, Po protestantskom učenju, Bog ne može biti definisan, Po učenju pravoslavnih bogoslova i dogmatičara, Bog se može razumom poznati i dokazati da postoji, ali ne poznajemo njegovu suštinu: »Ako ne verujete ne možete razumeti« (Is, VII, 9), Kad dakle suštinu Boga ne možemo. poznafi, kad i rimokatolička bogoslovska nauka ne smatra jeretikom onog koji ne drži da se biće Boga može striktno do evidencije dokazati, kako se onda mogu za shizmatike — većma omražene i od samih jeretika proglasiti oni koji drukčije uče o odnošaju lica u Božanstvu čiju suštinu do evidencije ne možemo odrediti?,,, Pa ipak su Hrišćani — i učeni i prosti, * filozofi i kaludjeri, i menjači i kožari i prosjaci — tražili tačan odgovor na pitanja o odnošaju lica Svete Trojice, o prirodama i voljama u Hristu; tražili su da doznadđu i kolika je bila glava Adamova, kako je Isus Hristos plugom orao, detaljnu istoriju Josipa i Pentefrijine kćeri!

;

Na pitanja istorijska odgovarali su crkveni pisci izmišljenim historijama u apokrifima, izmišljajući ne s falsifikatorskom namerom, nego ponekad izrekom kazujući da izmišljaju radi zadovoljenja radopnalosti onih koji hoće o dogadjajima opisanim u Sv, Pismu da više doznadu nego što se tamo nalazi Na pitanja dogmatskog karaktera, na Која тије bilo odgovora u

497