Nova Evropa

фине картоне за карте. (Чувене Пјатникове карте за картање !) Производња износи на 60 вагона годишње; али се сада ради на томе да се фабрика модернизира и капацитет, најмање, подвостручи. Уз добро и искусно вођство, ова фабрика веома солидно ради и добро просперира, тако да су њени производи и преко наших граница омиљени и много тражени.

„Здружене папирнице Вевче, Горичане ин Медводе д. д“, у Љубљани, јесте, како већ рекосмо, наша највећа фабрика хартије, коју израђује на четири строја. Али она производи уједно, властитим погонима, и целулозу (у Горичанима) и дрвењачу (у Медводама и Вевчуј, тако да је готово сасвим независна од набавке најпотребнијих двеју сировина, што код осталих наших фабрика хартије није, нажалост, случај, Ова фабрика израђује скоро све врсте писаће, рисаће, те штампарске хартије, као и пакпапир, а од месеца маја 1923, како рекосмо, и такозвани суперијор пакпапир, који се дотле у знатним количинама морао увозити из иностранства. Капацитет ове фабрике рачуна се са 90 вагона хартије месечно, или стса 1,080 вагона годишње, али досада није још потпуно искоришћен. Иако заштићена огромним царинама, и фаворизирана при државним набавкама, домаћа индустрија није још у стању такмичити се успешно са иностраном конкуренцом. Велике немачке фабрике које су стално лиферовале пре Рата у Србију, а аустријске фабрике опет у остале крајеве наше државе, настоје што боље могу да уздрже, а по могућству и да прошире, своје раније везе, Особито крајеви око Дунава, користећи се јефтиним подвозом, који код хартије игра нарочито велику улогу, много се снабдевају иностраном хартијом, тако да је Вевче — у циљу да запосли све своје стројеве у задње време наступило као продавац у блиском Оријенту и у Леванту, служећи се притом близином Трста. Дабогме да овакав експортни посао не може да буде особито лукративан, али фабрика ипак ради са доста лепим успехом, те је врло много инвестирала у сврху модернизовања и проширења својих уређаја. У Фужинама, код Љубљане, саградила је и огромну електричну централу.

Фабрика хартије Милана Вапкса.дљу Београду, налази се — како већ споменусмо — тек од неколико месеца у погону, тако да се о њену просперитету не може још дати суд. Она је саграђена од немачких инжинира из репарацијоних дажбина, те је снабдевена свим најновијим проналасцима технике. Производи фине папире из крпа и целулозе, затим хартију само из целулозе, као-и простије хартије из дрвењаче. Да ли је сама идеја —- саградити фабрику у низини Саве, тик до обале — била срећна, остављамо каснијим посматрачима, али се бојимо доста озбиљно да ће се