Nova Evropa

пак потицали су нато музичаре високи црквени достојанственици (бискупи, папе), с једне стране из љубави према музици, а с друге да би увеличали сјај својих цркава, које су и иначе, већ као грађевине, представљале велике архитектонске вредности, а унутра биле искићене често великим уметничким делима (сликама, скулптурама, стаклом у бојама, и т. д,). И високи светски достојанственици (краљеви, војводе и кнезовиј, имајући у властитим дворовима своје цркве, наручивали би од својих дворских глазбеника, или иначе од познатих уметника, мису, да им увелича какву свечаност, И Бетовенова „Мизва војеттт5" настала је сличним начином, пригодом. Надвојвода Рудолф Хапсбуршки, талентирани ученик и покровитељ Бетовенов, постао је бискупом од Оломуца, и ова миса замишљена је да буде изведена на дан његове инсталације у Оломупу, Бетовен, који је — како је познато — врло споро али савесно радио (започео је мису 1818 године а свршио ју је тек тамо 1822), промашио је рок инсталације (1820), а исто тако и новчани дар, који је био уобичајен (и који му је, наравно, нужно требао, јер је тада живео у врло оскудним приликама). Он је онда нудио чистопис ове своје партитуре крунисаним личностима на све стране, и успео је најзад да пласира (уз цену од 50 дуката по комаду) по некима 1 а по другима 10 чистописа; са овим својим делом зарадио је дакле мајстор Бетовен највише до 500 дуката, јер је пре издања партитуре у штампи умро!,,. |

Желећи да расмотримо гигантско ово дело велеума Бетовенова, којему премца нема у пелој музичкој литератури, држимо да треба задржати у виду оно што смо довде рекли, јер ћемо само тако моћи схватити праву вредност овог јединственог дела, о којему је цео музички образован свет досад, као пред неком тајанственом светињом, само шапућући говорио, а које слушати можемо само чиста срца, сабрани, побожни, и скрушени. Иако је пригодна композиција, ова миса не одаје нигде недостатака. Доследна је од почетка до краја, нигде не изневерава дивинаторска инспирација. Вечни лалински текст заоденут је увек у адекватну јасну и разумљиву, и надасве дирљиву, музичку фразу.

Бетовену је ова „Мизза зојетт5" друга миса. Прву (у С-дуру) конпоновао је још године 1807, по налогу кнеза Естерхазија. И та својим стилом далеко надмашава све дотада од других мајстора компоноване мисе, прилагођујући се ипак музикално посве религијозној симболици самога чина, тако да може да служи у цркви при богослужењу, што је код велике мисе (у П-дуру) посве искључено. Ова је изведива свагде, у концертној дворници, у казалишту, на отворену простору, само ве у цркви, „Мизза зојеттиз“ изашла је из догматичког оквира, она није више само музикална пратња литургијског