Nova Evropa

red pesničkog talenta i neospornih КпуХеутић хазива — 1 зјађе strane oba suparnika, poimence znafnu ličnu sujetu G, Svetislava Stefanovića i nedovoljno izradjenu ličnu kulturu G, Sime Pandurovića, Pri svem tom, naginjali smo još onda mišljenju, da je G, Pandurović u ovom slučaju, možda izazvan tonom i načinom G, Sfelanovića, u najmanju ruku preterao, 1 da je Srpska Književna Zadruga učinila ftaktičku grešku što je objavila, pa posle i izdala, njegov prevod »Hamleta« noesvrčući na proteste i dokazivanje G, Stefanovića, U tom mas ije mišljenju utvrdjivalo naročito to što G. Pandurović ne zna engleski, i što smo znali da je ranije bio u dobrim odnosima sa G. Stefamovićem, o čijem se književnom radu i talentu izražavao s pohvalom, Sad je medjutim došao jedan neutralam sudija, da reši spor u prilog G, Stefanovića a na štetu G, Pandurovića, »Srpski Književni Glasnik« {od 16, decembra 1924) donosi ocenu G, A, Vidakovića prevoda G., Pandurovića u izdanju S, Književne Zadruge, G, Vidaković je savesno i stručno poredio oba prevoda sa Šekspirovim tekstom, i došao je do zaključka, da odvajanja i ispravci u prevodu G. Pandurovića od ranijeg prevoda G. Stefanovića nisu toliki da mogu opravdati na koricama kmjige maslov »preveo Sima Pandurović«, Pod utiskom izlaganja G, Vidakovića, a znaJući pri tom da »Srpski Književni Glasnik« nema inače naročitih slabosti prema G, Stefanoviću, a da je oduvek imao simpatija za književnu pojavu S, Pandurovića, i mi se, naravno, priklanjamo sada sasvim mišljenju, da je G, Stelanović mu pravu, i čekamo sad da G, Pandurović i Srpska Književna Zadruga dadu svoje odgovore, odnosno svoje izvine, koje bi, ako dh i ne mogu opravdati, bar unele malo više sve{losti i objašnjenja u ovu stvar,

Polemika Stefanović-Pandurović ostaće svakako tipičan primer naših književnih naravi i našeg publicističkog morala u doba Svetskoga Rata i posle,

=— a == Један аутентичан превод.

Док се Г. Стефановић и Г, Пандуровић протерују, ко је шта превео, и ко је какав преводилац, с енглескога, добила је наша преводна књижевност једног одличног преводиоца с енглеског, који је тихо и без галаме ушао међу нас, и о којем је врло мало речено у јавности, Г. Никола Цвијановић превео је делове из Киплингове Књиге о Џунгли, које је издао под именом Голишан" (издање С, Б, Цвијановића у Београду). Узели смо да помније прегледамо и расмотримо овај необичан и несвакидањи превод, па ћемо о њему донети

опширнији приказ у једном од бројева ове књиге „Нове вропе", —н.