Nova Evropa
сеже од усмене, могли бисмо штампу назвати најекстензивнијим средством деликта, И ето, тај њезин екстензитет даје јој велику, нарочиту, важност у теорији и у пракси о деликту.
Настаје питање: оправдава ли та важност, та екстензивност штампе, и превентивне мјере противу њег
Рука је изврсно средство деликта. Шаком се може уништити човјеку најдрагоцјеније што има — живот, И то, и живот новорођенчета, или незнатног пометача цесте, исто као и живот монарха или генијалног учењака. Па ипак, ради те ошћените могућности да се руком врше и најгрознији и најдалекосежнији злочини, не превенира се тим евентуалним злочинима тиме да се људима, па ма и само некима, одсјеку руке. Мора да дође истом до конкретног деликта, па да се делинквенту = ни онда не одсјеку руке, већ да му се ограничи могућност да злочин, почињен руком, понови,
Слобода да се служимо пером мора бити бар толика колика и да се служимо руком. Јер обје, и штампу као и руку, не смије се посматрати са становишта деликта или зла, | већ пре свега са становишта добра, са становишта напретка и културе, Оне могу да послуже деструкцији; али су оне и фактор конструкције. Ријеч, штампа, често чак и кад руши, стварно, гради. Културно и прогресивно не може да потпуно побиједи, ако се прије не обори оно што је зло, што је реакцијонарно, Отуда и слобода употребе сваког средства људског дјеловања, јер свако средство, међу разним својим сврхама, има и једну племениту, велику, корисну сврху, за читаво човјечанство! Поготово важи то за слободу штампе, као за најважнији фактор човјечанске културе и живота уопће; тако важан да се човјечанство без штампе не да уопће више ни замислити!
Једина превенција противу деликата почињених штампом смјела би бити — репресија. Репресивна казна јесте најбоља, и једино оправдана, превентивна мјера. Нема сумње да репресивне казне, својим дјејством, и одговарају својој репресивној сврси. Над Чаругом је извршена казна вјешања не толико ради њега, и ради његових дјела, колико зато да та казна репримира аналогне злочиначке нагоне код свих више или мање сличних Чаруга, па да превенира злочинима. — Не видимо разлога, да се од тог правила — правила превенирања репресивним кажњавањем — учини изнимка према штампи, Међутим, нема разлога да се спријечи, или ограничи, слобода онога што је најдуховније у човјеку, и што га према осталим живим бићима управо карактерише као човјека и чини човјеком — слобода мисли, или слобода њезина изражавања — ријечи и штампе; напротив, постоје разлози, да се и са казненоправног становишта даде мисли-штампи највећа слобода, већа него ли на осталим подручјима на којима
230