Nova Evropa

те); »Вугоп а Сепбигу ајђфет«, — Ništa naročito, Isti pregled, za dva broja docnije, donosi od Рагза (Е. E, Pierce} »Byronand This Century«, То је jedna izvrsno sastavljena analiza stanja duhova medju intelektualnim radnicima u Bajronovo doba, kao i pravedna ocena svih Bajronovih grehova, shvaćenih onako kakvi stvarno jesu, sa pozadinom onog nemoтајпов veka i one aristokratske kaste kojima je sam Bajron pripadao, Zatim pisac članka govori o današnjoj vrednosti Bajronove poezije, a naročito se zadržava na Bajronovoj zaostavšiini savremenoj literaturi, i iznosi male ilustracije kako pojedine Bajronove tipičnosti i danas vrlo dobro prijanjaju uz neke savremene američke pisce,

Čikaški časopis »Poetry« ima, u svojoj aprilskoj svesci, jedan sasvim konvencijonalni osvrt na Bajrona od strane same игедт се (Неглећ Мопгоеј. :

»Current Opinion«, za maj, pruža, u anonimnom članku »The Byron Legend«, kraću kritiku na ovogodišnje knjige o Bajronu od Nikolsona, Šju-a, i Briskoa, Kritičar se vrlo povoljno izražava o Nikolsonovu delu,

»The Living Age«, u svesci od 10, maja, preštampava već objavljen u Engleskoj članak o Bajronovoj popularnosti od Mureja: a u svesci od 21, juna, takodjer prenoseći iz londonskog »Daily Telegraph«-a, ima kraću belešku o Bajronu i njegovu lekaru iz Gjenove Dru, Aleksandru,

U svojoj julskoj svesci, časopis »The World's Work« donosi, u rubrici pod generalnim naslovom »The March ог Events«, kratak i beznačajan osvrt na Bajronovu stogodišnjicu, čija je glavna poenta žaljenje što i Amerika malo življe ne učestvuje u proslavi kao toliki narodi, a naročito radi toga što je Bajron bio jedan od prvih engleskih autora da ustane u odbranu Sjedinjenih Država pred svojim sunarodnicima,

Najbolja stvar medju američkim časopisima je besumnje Мапа »Тће Вугоп Сепбепагу« од ПХопза (Н, М, Јоnes), objavljen u »The Yale Review« za juli, Pisac se donekle zadržava na razlici u shvatanju Bajronova značaja za, književnost, pa prelazi na one napade upravljene protivu pesnika radi njegovih stilskih mana i »nepismenosti«, te s pravom kaže; »Činjenica je da je Bajron, koji za života imadjaše da plaća za grehove jednog briljantnog i bezbrižnog društva, posle smrti postao kao neka vrsta kaznenog stuba za jednu briljantnu i bezbrižnu poeziju, a koju su kritičari šibali kao zamenika, bivši i suviše indiferenini ili i suviše neznalice da vide kako su Bajronovi literarni gresi u isti mah, do jedne čudne mere, i literarni resi Šelija i Kolridža, Vordsvorta i Skota, pa čak i Kitsa«. Jedna druga vrlo tačna karakteristika, koju nam malo dalje

,

ovaj pisac daje, kaže kako je »prosta istina da romantičari

283