Nova Evropa

од Петра Великог, на рачун Турака, настојали доћи к Средоземном Мору, — Цариграду; и то у 18, стољећу каткад у заједници са Хапсбурзима, а у 19. стољећу готово увијек против њих. Али након великих ратова иза Француске Револуције, који су пробудили све народе Европе (и шпањолске Америкеј, није Русија могла директним освајањем напредовати у европској Турској, већ само индиректно, уз помоћ, а често и подбадањем на отпор, хришћанских народа Турске, И зато ми унатраг више од једног стољећа налазимо уске везе између Србије и Русије, Ипак, није то био Цар који је привлачио србијанске револуцијонарце: они су се борили за ослобођење сељаштва испод турског јарма, али нису били вољни да трпе да се — по узору турског паше или Царапротектора — образује нацијонална аристокрација са апсолутном влашћу, Они су се противу апсолутистичких пожуда и похота војвода нове Србије исто тако борили као и противу Турака, а по томе и противу Цара, Свог савезника тражили су они у револуцијонарној интелигенцији Русије, која се је из истих разлога као и србијанска одушевљавала социјализмом Западне Европе, премда јој је недостајао сваки основ за пролетерску класну борбу. У

Руски су револуцијонарци, у доба Марковића, били много даље покрочили од србијанскик, За разлику од Србије, Русија је имала бројну аристокрацију, која је од 18, стољећа наовамо тежила за западњачким одгојем и везом са Европом; брзо растућу, бесправну и незадовољну интелигенцију, уза све то још и један снажно развијени духовни живот, Србијански су револуцијонарци, у доба Марковића, много више учили од те Русије него од Западне Европе, У историјској пртици о србијанском социјалистичком покрету, која је 1880 изашла у „Јаћтисћ fidr Sozialwissenschaft und Sozialpolitik” mpmxasyje то Теодоровић врло драстично; |

„Студенти руске школе много се разликују од осталих младих Србијанаца, који су своје науке свршавали на Западу. Париз је Србији лиферовао празне фразере и псеудолиберале, Беч — политичке варалице; Берлин — неку врсту опскурних људи; а само Петроград неколико бистрих духова, људи од акције и карактера, са озбиљним, научним образовањем, који су си за узор узели нажалост прерано умрле или још у Сибирији живеће мученике, Черњишевскога, Доброљубова, Михајлова, и т. д,“ ([, 2, стр. 387).

Черњишевскиј је био иајзнаменитији социјалистички мислиоц Русије онога доба. Он је вршио најачи утицај на интелектуалну омладину Русије и Србије све до Е сизма, Социјализам који развија Марковић “taj / ономе Черњишевскога, То је и Вендл особа о изврсно приказао, Али Марковић није учифсе

401