Nova Evropa

социјализму, коју су посијали Маркс и Енгелс; али терен за то припремили су Черњишевскиј и Марковић. ___На 26, фебруара 1925 навршиће се 50 година да се је од нас растао Светозар Марковић, Ми очекујемо, да ће југословенска социјална демокрација, опорављена од рана које јој је задао Свјетски Рат, и након њега комунистичке донкихотерије, да ће, кажемо, она громко прославити тај спомендан, Снажним и побједоносним напретком она ће најдостојније прославити спомен на свог великог претечу. Он је, и поред свега свога нацијоналног ентузијазма, који га је учинио најјачим фактором југословенског „Ризорђимента“, био потпуно интернацијонална природа, јер се је он надахњивао несамо руском већ и њемачком и француском културом. Дакле не· само југословенска социјална демокрација, већ читава интернацијонална социјална демокрација, има да прослави педесетгодишњицу од смрти Светозара Марковића.

_ Достојну предрадњу за то представља поглавље о њему у књизи о којој је овдје говор (52. Х. Вендла „Aus suidslavischem Risorgimento”),

K. Kauishy. П И (Н, Wđendel; »Aus siidslawischem Risorfimenios, · poglavlje o Svetozaru Markoviću, IV dio, — H, Vendi je, kao što je poznato našim

čitaocima, jedan od najboljih današnjih njemačkih publicista.)

U aprilu 1875 godine donio je laipciški »Volksstaat« vijest iz Srbije o smrti Svetozara Markovića, koja je tužno odjeknula i u posljednjem srpskom selu, i koja je tadašnjoj beogradskoj vladi omogućila da, s pomoću nacijonalističke politike protiv Turske, na neko vrijeme parališe socijalistički pokret u Srbiji, ali konačno da bude ipak od njega srušena,

Uticaj velikog mislioca stvarno je i poslije njegove smrti prodirao u širinu i dubinu, Kroz decenije njegov je narod uživao ostavštinu onoga koji je tolikim dalekovidnim pogledom — kao

·

nijedan Jugosloven ni prije ni poslije njega — obuhvatio bio svijet, da generacijama koje dolaze pokaže nove ciljeve, Njegovu djelovanju u devetnajstom stoljeću jedino odgovara Dositije Obradović u osamnajstom stoljeću, Kogod se od Srba dotakne bilo kojeg od pitanja koja čekaju na svoje riješenje kao što su: sudbina radničke klase, ravnopravnost žena, samouprava, zadruga ili zajedničko gospodarstvo, nauka o stvaranju ili nauka o društvu, literarna kritika, odgoj omladine, republika il Balkanski Savez, — uvijek бе se morati osvrnuti na Svetozara Markovića, koji je sve ove do onda u Srbiji mrtve ројmove svojim duhom oživio, i čiji se trag osjeća čak u pjesmama igrokaza iz seljačkog života Milovana Glišića i u pripovijetkama iz seoskog života Janka Veselinovića, Konačno, ni državne gra-

404