Nova Evropa

У таквим приликама прослављена је у Загребу 1913 године Његушева Прослава, када је академска омладина дошла први пут у јачи контакт, и када су се у Загребу састали представници свих омладинских група из свих центара. Тада се је већ увидјело, да ће читаву акцију омладине требати организовати и дисциплиновати у један јединствени покрет, па је касније у ту сврху и сазван конгрес пјелокупне омладине, који се одржао у Бечу, на сам дан видовданског Сарајевског Атентата 1914. И прије тога Конгреса, загребачка. омладина била је доста активна, дакако уколико је то уопће могла бити, па је уносила, или бар покушала унијети, своју борбеност у југословенском правцу и у широке слојеве народа. Предалеко би ме одвело, кад бих тај рад овдје на шире излагао. Споменућу само, да је загребачка омладина настојала да са социјалним демократима (јер на друге странке није могла рачунати) развије у цијелој земљи и један скупштински покрет, па су поведени и преговори са вођством странке (ГГ, Јурај Деметровић и В, Кораћ); али су се ови разбили, јер су вође социјалиста захтијевали, да се на скупштинама износи у првом реду социјални моменат, тј. борба противу капитализма, док је нама тада био пред очима у првом реду нацијонални моменат,

Уочи Видовдана 1914, дакле, сакупили су се у Бечу представници омладине из свих крајева и из свих центара, са задатком да. се спроведе јединственост пјелокупног омладинског покрета. Имајући стално пред очима 1917 годину као годину почетка по нас судбоносног европског сукоба, излагали смо своје погледе на правац у којем има да се развије покрет, Као делегат загребачке омладине заступао сам становиште (с којим су се сагласили и београдски другови), да су двије године (до 1917) премало времена за развијање једног чисто ревијалнот, научно-пропагандистичког, рада, те да тај рад неће захватити у шире народне слојеве; и био сам мишљења, | да за тих пар година треба ступити у јачи додир са народним масама, појачавати и подржавати њихову борбеност и мржњу на њемачко-маџарски блок, да би народ бар дјеломично био приправан за сукоб који ће наступити, Прашка и бечка група нису на то пристале, јер су држале, с једне стране, да су наше снаге и наша средства за овакав рад преслаби, а с друге стране, да имају и за свој правац рада доста времена.

ок смо ми оваке мисли излагали уочи 14,/27, јуна, и — по лијепом југословенском обичају — одложили дискусију за други дан, тј. за сам Видовдан, са задатком да се нађе једно компромисно ријешење, стигла је у Беч вијест о атентату у Сарајеву, око два сата поподне, и пала је међу нас као гром.

5 импресија које су ми остале о оном моменту, сјећам се заоринутости свих нас, мада нисмо још били потпуно свјесни да ће се из тога атентата развити сукоб, који смо сви оче-

425