Nova Evropa

Вилхелм [1 проглашује ГоПуегђапа, царински савез, који не треба заменити са „Го Пуеге!п'-ом, проглашеним у првој половини ХЛГХ века, а који је био први корак к уједињењу Немачке. „2оПуетђапа" везује Тројни Савез, а значи корак ка империјализму и пангерманизму, јер се Немачка упиње из све снаге да освоји светска тржишта. За дванајст година (1901—1913), она више него удвостручује свој извоз, и готово удвостручује свој увоз. За време од једног поколења (1876—1912), она учетворостручује потребу вуне, упеторостручује потребу угљена, и уседмеростручује потребу жељеза. Године 1914, пред сам Рат, један од француских министара обавештава своју владу, да „састанак крупних металурга у Диселдорфу захтева рат, као једино средство да плате дугове путем подређења светске пијаце контроли немачког картела“. То су ето били непосредни резултати економског развитка Немачке после уједињења!,..

· Несумњиво је, да су порасту империјализма у Немачкој припомогле у знатној мери и околне спољне политичке прилике, Највећи непријатељи нове европске царевине могли су бити њени континентални суседи: Француска, Аустро-Угарска, и Русија; али ове државе, из буди којих разлога, нису биле у могућности деловати против пораста германског империјализма, па су чак против воље, и индиректно, доприносиле његову развићу, Разорена и понижена Француска још се опорављала од задобијених рана, и цели низ афера (Буланж, Драјфус, Фашоди), у вези са фаталним смањивањем прираста становништва, наводили су на песимистичке прогнозе у погледу политичке улоге ове државе у скорој будућности (које је она међутим сјајно опровргнула за време Светског Рата), Још је мање била опасна Аустро-Угарска. После рата од 1866, положај се био из темеља променуо: побеђена Аустрија ушла је, скрхана унутрашњом нацијоналном борбом, у круг немачког империјализма. Напокон, Русија, Свезавши руке Русије на Далеком Истоку, развезала је Немачка себи руке у Европи, Остаје још господарица мора — Велика Британија. Она је још до године 1905 била присни зајмодавац Немачке; а к томе није имала јаке ни добре војске, што се јасно видело у Јужноафричком Рату, Што се тиче борбе на мору, Немачка се и ту грчевитом енергијом спремала, као што ћемо још видети, Тако је немачки империјализам, који има свој корен у географским и политичким приликама самога немачког народа, потпомогнут и погодним спољним приликама, растао и развијао се док се постепено није изродио у пангерманизам, Само што се код Немаца — народа који мисли, и особито који ради, врло методички, те је склон организацији — ова идеја морала излити у складан систем појмова, погледа, и тежња. Овај је систем на неки начин поново васпитао, препо-

444