Nova Evropa

БамозЕ Мешаса, КћЕедпе да ФЧодје до зуоба prava, dužnost je nemačkog »МоПки игуојк«-а da ба zato najoštrije kazni, Budući da je rat zlo sam po sebi, približiće se on svom klimaksu time što će biti što bezobzirniji i razorniji; to je upravo humano, jer će propast kojoj vodi tako ratovanje prisiliti protivnike da što pre prestanu vojevati, te fime dokrajčiti žrtve koje rat traži,

Prvi tragovi pangermanizma javili su se prilično rano, još u vreme kada je vladao idealizam u nemačkoj istoriji, Šiler piše, pod kraj XVIII stoleća, da je Nemačkoj sudjeno da dodje do konačnog savršenstva, da izvrši zadaću čovečanstva i da postigne majviši cilj, povezavši sve narode u jedno Којо. Šeling već ide za korak dalje, Za njega je udes Nemačke ujedno udes sveta: Nemačka, sa svojim osećajem za božanstveno, jedina je sposobna da otkrije pravi smisao poezije, U tim je izjavama svakako smisao još uzvišen i idealistički, ali se kroz njih čuju već prvi akordi uzdizanja samoga sebe i šovinizma, dvaju momenata koji su temelji kasnijeg pangermanizma, Ipak, tu još nema traga Svetskome Carstvu i veličanju sile kao takove, Predznake za ovo naći ćemo prvo u Fihte-a, koji — svojim znamenitim »Rečima Nemačkom Narodu« (na berlinskom Univerzitetu 1801—1808) budi svest o čistokrvnom germanstvu — Deutschheilt, pozivajući da da to ističe gdegod bude moguće, ne bi li mu to donelo vlast nad svetom. Nemačku treba u tom pogledu da vodi ova ideja ; »Nemac se odnosi prema tudjincu kao dobro prema zlu«, Sama reč »Allemand« — Nemac — znači, po Fihteu, All-mann, 6. ], вуебоуек, čovek sveta, Nemački se narod pojavio, po njegovu mišljenju, kao opreka grčko-rimskom raspadanju i propadanju, — Onaj, medjutim, koji je udario konačni i najčvršći temelj idealističkom pangermanizmu, iliti pangermanizmu kao nauci, i koji je, kao najljući protivnik materijalizma, istakao na prvo mesto Želju za vlašću, osudjujući ti, zv. »hrišćanski moral« — milosrdje, dobrotu, žalost, i slično —, a stavljajući na njegovo mesto silovitost, ponos, i tL, dL, te propovedajući stvaranje tipa čoveka koji bi, savladavši današnjeg čoveka, ustupio mesto boljemu od sebe, bio je Fridrih Niče, On je, doduše, bio daleko od svake pangermanske pomisli {i niko nije oštrije od njega zapažao i osudjivao nedostatke i umišljenost svojih sunarodnika); ali su njegove misli krivo shvatile, i protumačile na svoj način, čitave deneracije nemačkih pisaca i prolesora, pa su i u njegovu »Ubermensch«-u videli ideal koji je bio, na radost pangermana, realizovan u Nemcu, »Budi silani« — njegovu prvu zapovest, iz koje izviru sve ostale, uzeli su bukvalno, i primenili na sebe, te stvorili od divnih filozofskih spisa Ničeovih svoje pangermansko jevandjelje,

446