Nova Evropa

bar čini — znatnog uticaja na znameniti zakon o dvostrukom državljanstvu, »Deutscher Flottenverein«, koji je imao na milijon članova, kupio je priloge za jačanje ilote, i pripremao borbu poimence proiivu Velike Britanije, lako je, kako rekosmo, i Crkva stupila bila u službu pangermanizma, izmislili "ви »našeg«, »nemačkog Boga«, i sveštenici sa propovedaonice govorili su ovako: »Nemačku ne može niko pobediti, jer je ona pod Božjim okriljem, Neka umre Francuska, iščezne Engleska, neka se zatre Rusija ,..«

Velika je dakle pogreška, kad se ukazuje prstom na Vilhelma, koji je govorio: »Za me prestaje čovečanstvo na Vogezima«, te se misli, da je pangermanizam njegova ideja, iliti ideja t, zv, »junkera«, Na početku Svetskog Rata, deviza: »Car je glava Prusije, Prusija Nemačke, a Nemačka celoga sveta«, bila je uistinu i deviza čitavog nemačkog naroda,

Ш. Пангермански план на делу.

Пангерманска идеја није била, дакле, само веровање у светско Немачко Царство пара Вилхелма, и с њиме тесно везане војничке партије, него је ухватила била чврста и дубока корена у души целога немачког народа, Исто то вреди и зг тежњу ка оваплоћењу те идеје, за пангермански план. Тај је, истина, никао у Пруској, и био поглавито резултатом здруженог настојања свих Хохенцолерна који су умели зањ да задобију аристокрацију и помоћ индустријских картела; али је он, поред свега тога, такођер израстао из историјског развитка немачке државе, тојест одговарао је карактеру Немаца и налазио у народу чврст ослонац.

Изван Немачке сматрали су Вилхелма П доста дуго мирољубивим владарем, — заблуда која се не да лако објаснити, Јер осим тајне организаторске делатности, која почиње већ око 1888, дакле мало времена иза његова ступања на престо, он и отворено, у доста наврата, износи своје назоре, у којима су често наглашени сила и агресивност као најзгоднија средства за реализацију државних планова, Тако је 23, октобра 1900, на Молткеов рођендан, изразио жељу, да би „Штаб повео Немачку даљњим победама“, а онда је додао: „Моја је прва и најглавнија жеља, да макнемо оне запреке које разједињују велики немачки народ“, У Шетину, исте године, отворено каже: „Смело гледам у будућност, јер сам уверен да ће мој план успети",

У Дамаску била је (1898) директном конзеквенцом његова знаменитог говора — концесија за градњу Багдадске Жељезнице, што је у исто време била и једна од првих етапа у извођењу цангерманског плана.

449