Nova Evropa

februara 1916 posumnjao je ч Чоуо позе фе sume pak je Domislio da podigne zajam od — 50 milijona!.,.,,

Uwlazeći sa svežim snagama medju ratujuće stranke, talijanska vojska morala je očigledno za kratko vreme da padne na vagu u korist one strane s kojom bi se ujedinila, I talijanska bi Vlada dakle, s izgledom na pobedu, odlučenu usled njezine intervencije, i sa mnogo manje premorenim narodom mego što su bili druči narodi učesnici velikog Rata, mogla i jednima ili drugima da nametne svoju vlastitu volju, Bila bi to, kako ju je definovao predsednik Saveta Salandra, »politika svetog egojizma«, I doista: Sonino je započeo pregovarati sa Bečkom Vladom, Ponudio joj je ono što je on trgovački nazivao >» o rfait«; talijanska bi Vlada osigurala Cemtralnim Silama svoju neutralnost u ratu, i dezinteresovala bi se za sve ono što bi one učinile na Balkanskom Poluostrvu; ma uzvrat, Austrijska Vlada morala bi dati Trentin i »još nešto drugo«, a to je: Сонси i Gradišku, šest otoka na srednjem Jadranu, Trst deklarirati slobodnim gradom, Reklo se, i svi smo dugo u to verovali, da je ova trgovačka ponuda izmišljena jedino zato da bi se dobilo vremena, sa nakanom da se ona u pravi čas poništi, Ali postoji jedan brzojav, poslat Duki D'Avarna, talijanskom ambasadoru u Beču, u kojemu Sonino za vreme punih pregovor&4 pita Avarnu ne bi li bilo moguće isposlovati da gospodja Šrat (Schratt), poznata glumica i ljubovca Franje Josifa, utiče na Cara u smislu talijanskih predloga, Sonino je hteo dakle ipak zaključiti ponudjeni ugovor,i da je, kao što nije, njegova pomuda, »lorlait«, bila prihvaćena od Bečke Vlade, га апеКа bi neufralnost bila osigurana Centralnim Silama a ne Trojnom Sporazum u, Ali se ovaj iredenlistički plan srušio usled nepristupačnosti koju зи 1 Егапја Josif i svi austrijski vlastodršci pokazali u pitamju austrijskotalijanske granice, Tek kada je Šonino morao apuititi svaku nadu u sporazum sa starim saveznicima, onda je on (početkom marta 1915) započeo pregovore s vladama Trojnog Sporazuma. I zaključio ih je 26, aprila 1915, Londonskim Paktom.

San-Gjulijano se zaustavljao na Kvarneru, i koketovao je s direkinim sporazumom sa beogradskom Vladom. Sonino je, kao nagradu za intervemciju, tražio: da Trojni Sporazum garantuje Haliji Trentin, nemački Adidje, Julsku Veneciju sve do Longatika, i sve tamo do vrata Reke, te skoro celu Dalmaciju, sve do Neretve, i gotovo sve otoke Jadrana, Ovaj je program u drugoj desetini septembra 1914, posle bitke na Marni, imporfiran u Italiju, i to od agenata tršćanskih iredenata, pa su ga onda prihvatili i slepo adoptirali nacijonaliste ı Vrhovna Komanda Mornarice, Sam Kadorna bio je protivan svakome osvajanju na dalmatinskoj obali, ali sa Sonino nije nikada pitao za savet, Nije se, isto tako, nikada savetovao mi sa talijanskim

560