Nova Evropa

Стицање у град је значајна појава. У Немачкој је, од године 1871 до 1900, пучанство у местима од 2,000 и више становника порасло са 14'7 милијона на 30:6 милијона, док је. сеоско пучанство пало од 26':2 милијона на 25'7 милијона. У Минхену је било само 37 (о урођених, док је 324 % било из других градова, а 316 %о са села. У Немачкој је очита тенденција пораста и градова и градског пучанства, Тако је градова било:

4871: 1880: 1890: 1900:

велеградова: 8 14 24 33 средњих градова: 1115 102 125 194 малих градова: 529 642 629 264 варошица; j 1.716 1.950 (721 2.269 Од 1000 становника је "живело: 1905: у велеградовима; 48 72 114 163 190 у средњим градовима: 77 80 93 128 129 у малим градовима: 112 126 115 136 138 по варошицама. 124 127 103 102 116

по другим местима: 639 586 57057 411 42

Опрека између града и села комплицира се услед тога што сеоско пучанство непрестано притиче у град, тако да чисто градско пучанство и не постоји.

Занимљиво је, да у Европи има цео низ бивших престоница, које су с временом постале једноставни провинцијални градови. Тако су главни градови у Угарској били редом ови: Гран, Вишеград, Столни Београд, Будимпешта, Пожун, те коначно опет Будимпешта. У Русији: Кијев, Сусдал, Владимир, Сарај на Волги, Москва, Петроград, сада опет Москва. У Шпанији: Толедо, Севила, Кордова, Бургос, Валадолид, Мадрид. Рим није никада губио свој значај „вечног града“.

Повест народа на Средоземном Мору, у старо доба, била је у битности повест градова; појам града се је, више или мање, покривао с појмом државе, тако да је с освојењем града обично уништена и држава. Увек су, у перијодима политичке расцепканости градови били средишта распадања: нису више хтели бити органима државе, него самостални организми у држави, те су се окупљали у велике савезе с властитим циљевима, например у ломбардски, у рајнски савез градова, у Ханзу.

Као средиште модерног саобраћаја и творничког погона велеград је потпуно нововека појава,

Пре него што упозоримо на такав модерни град, да свратимо мало пажњу на постанак и развитак наших градова. За наше прилике су врло занимљиви изводи Мажуранића, који